.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1007/2015
16.07.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac, Jelene Borovac, Gordane Ajnšpiler-Popović i Branka Stanića, članova veća, u sporu tužioca D.V. iz N.S., čiji je punomoćnik V.Ž., advokat iz N.S., protiv tuženog N. AD iz N.S., radi isplate zarade iz dobiti, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 177/15 od 27.02.2015. godine, u sednici održanoj 16.07.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 177/15 od 27.02.2015. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 177/15 od 27.02.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 177/15 od 27.02.2015. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1569/2013 od 26.05.2014. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da mu isplati zaradu iz dobiti za 2010, 2011. i 2012. godinu u iznosu od 756.644,90 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, od čega na iznos od 55.034,20 dinara počev od 01.06.2011. godine, na iznos od 348.426,33 dinara počev od 01.06.2012. godine i na iznos od 353.184,37 dinara počev od 01.06.2013. godine do isplate, kao i zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka, a tužilac obavezan da tuženom isplati troškove postupka u iznosu od 9.500,00 dinara. Odbijen je i zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložio je da se revizija smatra posebnom primenom čl. 404. ZPP, zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana, ujednačenja sudske prakse i novog tumačenja prava.
Prema čl. 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačenja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema noveliranom stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz čl. 404. ZPP u ovom slučaju nisu ispunjeni. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u intersu ravnopravnosti građana, ujednačenjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava u pogledu primene člana 270. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, broj 36/2011 sa izmenama), koji se odnosi na raspodelu dobiti, kao i člana 14. Zakona o radu, kao opšteg propisa, kojim je propisano da se ugovorom o radu ili odlukom poslodavca može utvrditi učešće zaposlenih u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Dakle, ne postoji obaveza poslodavca da zaposlenom isplati učešće u dobiti, već je to samo propisano kao mogućnost ukoliko se predvidi ugovorom o radu ili ukoliko o tome poslodavac donese odluku. Radi se o rešenju konkretnog činjeničnog i pravnog odnosa.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema noveliranom članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu iz radnog odnosa radi isplate zarade iz dobiti podneta je 30.08.2013. godine.
Imajući u vidu da se radi o sporu iz radnog odnosa, koji se odnosi na potraživanje u novcu, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela (756.644,90 dinara) ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu čl. 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović, s.r.
