.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 165/2015
26.06.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca G.Đ. iz U., čiji je punomoćnik M.M.J., advokat iz U., protiv tuženog Zdravstvenog centra Užice, RJ Dom zdravlja Užice, koga zastupa J.C., radi isplate zarade, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2655/14 od 03.07.2014. godine, u sednici veća održanoj 26.06.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2655/14 od 03.07.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Užicu P1 356/13 od 21.03.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime razlike između koeficijenta 10,71 do koeficijenta 13,57 za period od 01.04.2010. godine do 01.04.2013. godine isplati iznos od 260.885,22 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose bliže opisane u izreci. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 8.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2655/14 od 03.07.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odlučuje kao izuzetnoj dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), koji je noveliran odredbom člana 14. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14) zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao o izuzetno dozvoljenoj.
Noveliranom odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da su odluke nižestepenih sudova saglasne pravnom stavu Vrhovnog kasacionog suda i to da zaposleni na poslovima vozača sanitetskog vozila u zdravstvenim ustanovama nije zdravstveni radnik niti zdravstveni saradnik u smislu Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS“, broj 107/05, 72/09, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13) zbog čega nema pravo na koeficijent od 13,58 i da mu se primenom koeficijenta za obračun plata zdravstvenim radnicima koji je utvrđen Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama obračuna plata („Službeni glasnik RS“, broj 44/01, 15/02, 30/02, 32/02 ... 11/12).
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), u vezi sa članom 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14) Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14) novelirana je odredba člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11) prema kojoj revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužilac je tužbom podnetom 24.04.2013. godine tražio da se obaveže tuženi da mu na ime razlike zarade isplati iznos od 360.000,00 dinara. Na ročištu održanom 21.03.2014. godine tužilac je smanjio tužbeni zahtev na iznos od 260.885,22 dinara.
Imajući u vidu da je pobijana drugostepena presuda doneta 03.07.2014. godine, nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik Republike Srbije'', br. 55/14), a da vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Snežana Andrejević, s.r.
