Vrhovni sud Srbije, presudom Kž I 844/08 od 10.06.2009. godine, uvaženjem žalbe Okružnog javnog tužioca u Leskovcu preinačio je presudu Okružnog suda u Leskovcu K 93/07 od 12.12.2007. godine, u odnosu na okr. D.N. samo u pogledu odluke o kazni tako što je ovom okrivljenom za krivično delo iznuda u pokušaju iz člana 214. stav 3. u vezi sa stavom 1. i u vezi sa članom 30. KZ, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od dve godine i uzimajući kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od tri meseca za krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ, okr. D.N., za navedena krivična dela za koja je oglašen krivim prvostepenom presudom, osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2-dve godine i 2-dva meseca, uz uračunavanje okrivljenom vremena provedenog u pritvoru od 28.09.2007. godine do 12.12.2007. godine, dok je žalbu branioca okr. D.N. odbio kao neosnovanu i prvostepenu presudu (u odnosu na ovog okrivljenog) u nepreinačenom delu potvrdio.

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Kv br.180/10 od 18.08.2010. godine, odbačen je zahtev branioca okrivljenih M.V. i D.N., adv. N.S. za ponavljanje krivičnog postupka završenog pravnosnažnom presudom Vrhovnog suda Srbije u Beogradu Kž I 844/08 od 10.06.2009. godine, kojom je preinačena samo u pogledu odluke o kazni presuda Okružnog suda u Leskovcu K br.93/07 od 12.12.2007. godine.

Apelacioni sud u Nišu, rešenjem Kž2 br.879/10 od 15.09.2010. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenih M.V. i D.N., izjavljenu protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Kv br.180/10 od 18.08.2010. godine.

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Kv br.279/11 od 06.01.2012. godine, odbačen je zahtev branioca okrivljenog D.N., adv. N.S. za ponavljanje krivičnog postupka završenog pravnosnažnom presudom Vrhovnog suda Srbije u Beogradu Kž I 844/08 od 10.06.2009. godine, kojom je preinačena samo u pogledu odluke o kazni presuda Okružnog suda u Leskovcu K.br.93/07 od 12.12.2007. godine.

Apelacioni sud u Nišu, rešenjem 13 Kž2 br. 107/12 od 12.03.2012. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog D.N., izjavljenu protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Kv br.279/11 od 06.01.2012. godine.

Branilac okr. D.N., adv. S.S., podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda i pravnosnažnih rešenja, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i donese presudu kojom će ukinuti presudu Okružnog suda u Leskovcu K br.93/07 od 12.12.2007. godine i presudu Vrhovnog suda Srbije Kž I 844/08 od 10.06.2009. godine i vratiti predmet na ponovno odlučivanje, odnosno kojom će ukinuti pravnosnažna rešenja Višeg suda u Leskovcu Kv br.180/10 od 18.08.2010. godine i Kv br.279/11 od 06.01.2010. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž2 br.879/10 od 15.09.2010. godine i 13Kž2 br.107/12 od 12.03.2012. godine i vratiti predmet na ponovno odlučivanje ili kojom će preinačiti pobijana pravnosnažna rešenja Apelacionog suda u Nišu tako što će usvojiti podnete žalbe branioca okr. D.N. izjavljene protiv označenih prvostepenih rešenja Višeg suda u Leskovcu i dozvoliti ponavljanje krivičnog postupka prema okr. D.N. završenog pravnosnažnom presudom Vrhovnog suda Srbije Kž I 844/08 od 10.06.2009. godine.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, održanoj u smislu člana 486. i 487. Zakonika o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11...55/14) (u daljem tekstu: ZKP), razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.N., adv. S.S., je neblagovremen.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisano je da zbog povreda tog Zakonika (član 74; član 438. stav 1. tač.1) i 4) i tač.7) do 10), i stav 2. tačka 1), član 439. tač.1) do 3) i član 441. st.3. i 4) učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, s obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca određena i ograničena sadržinom prava okrivljenog.

U konkretnom slučaju, iz spisa predmeta utvrđuje se da je okr. D.N. pravnosnažnu presudu Vrhovnog suda Srbije Kž I 844/08 od 10.06.2009. godine, lično primio dana 04.12.2009. godine, kao i da su okr. D.N. dostavljena pobijana pravnosnažna rešenja Apelacionog suda u Nišu, i to rešenje Kž2 879/10 od 15.09.2010. godine putem oglasne table Višeg suda u Leskovcu dana 01.12.2010. godine, dok je rešenje 13Kž2 107/12 od 12.03.2012. godine, okrivljeni lično primio dana 21.05.2012. godine.

Prema navedenom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.N., podnet je protiv označenih pravnosnažnih odluka po proteku zakonom propisanog roka za podnošenje istog, iz člana 485. stav 4. ZKP, pa je zahtev neblagovremen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                  Predsednik veća - sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                           Janko Lazarević,s.r.