Presudom Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu Prž 22394/14 od 21.01.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog B.LJ., a presuda Prekršajnog suda u Valjevu – Odeljenje u Ubu Pr 3466/13 od 02.04.2014. godine, je potvrđena.

Republički javni tužilac je protiv navedenih pravnosnažnih presuda podigao zahtev za zaštitu zakonitosti Ptz 245/15 od 26.06.2015. godine zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 234. stav 2. u vezi člana 6, člana 85. stav 1. i člana 81. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ br.101/05, 116/08 i 111/09), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom organu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je nakon što je o sednici veća obavestio Republičkog javnog tužioca u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima, („Službeni glasnik RS“ br.65/2013), održao sednicu veća, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Članom 340. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ br.65/2013) je propisano da će se prekršajni postupci započeti do dana početka primene ovog zakona okončati po odredbama Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ br.101/05, 116/08 i 111/09), pa se u ovom prekršajnom postupku, s obzirom da je isti pokrenut zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka od 04.04.2013. godine, zakonitost pobijanih pravnosnažnih presuda mora ocenjivati u skladu sa Zakonom o prekršajima („Službeni glasnik RS“ br.101/05, 116/08 i 111/09), (u daljem tekstu ranije važeći Zakon o prekršajima).

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 234. stav 2. ranije važećeg Zakona o prekršajima, jer prvostepeni prekršajni sud prilikom donošenja odluke o zaštitnoj meri nije primenio blaži propis za okrivljenog, a što je bio u obavezi da učini u smislu člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima.

Naime, pobijanom prvostepenom presudom prema okrivljenom B.LJ. izrečena je na osnovu člana 52. ranije važećeg Zakona o prekršajima zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od 30 dana, a koja mera se u smislu navedenog člana odnosi na sve vrste vozila i sve kategorije. Važećim Zakonom o prekršajima koji je počeo da se primenjuje 01.03.2014. godine, dakle pre donošenja prvostepene pobijane presude, članom 58. stav 1. je propisano da se zabrana upravljanja motornim vozilom sastoji u tome da se učiniocu privremeno zabrani upravljanje motornim vozilom određene vrste ili kategorije.

Polazeći od navedenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, a u odnosu na izrečenu zaštitnu meru zabrane upravljanja motornim vozilom prema okrivljenom, nižestepeni sudovi nisu u smislu člana 6. Zakona o prekršajima primenili propis koji je najblaži za učinioca, budući da je član 58. stav 1. Zakona o prekršajima koji je počeo da se primenjuje 01.03.2014. godine u konkretnom slučaju blaži za okrivljenog od člana 52. stav 1. ranije važećeg Zakona o prekršajima, jer se članom 58. stav 1. Zakona o prekršajima zabrana upravljanja motornim vozilom izriče za tačno određenu vrstu ili kategoriju vozila, dok se ranije važećim zakonom ta zabrana odnosila na motorno vozilo bilo koje vrste ili kategorije.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da prilikom donošenja prvostepene presude sud nije primenio odredbu člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima, a prilikom izricanja zaštitne mere prema okrivljenom, na koji način je učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 234. stav 2. ranije važećeg Zakona o prekršajima, a koja bitna povreda bi dovela do preinačenja prvostepene presude, pri čemu navedenu bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka nije otklonio drugostepeni prekršajni sud donoseći pobijanu drugostepenu odluku u postupku po žalbi na prvostepenu odluku.

Nadalje, imajući u vidu odredbu člana 76. stav 7. ranije važećeg Zakona o prekršajima, kojom je propisano da prekršajno gonjenje zastareva u svakom slučaju kada protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost gonjenja, te da je okrivljeni oglašen krivim za prekršaj koji je izvršen 17.03.2013. godine, to je shodno napred navedenoj zakonskoj odredbi 17.03.2015. godine nastupila apsolutna zastarelost za vođenje prekršajnog postupka.

Zbog svega navedenog, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca i preinačio pobijane pravnosnažne presude, tako što je obustavio prekršajni postupak protiv okrivljenog B.LJ., zbog prekršaja iz člana 332. stav 1. tačka 8) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

S obzirom na ovako donetu odluku, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 141. stav 2. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ br.65/2013), odlučio da troškove prekršajnog postupka snosi sud.

Kako su, iz iznetih razloga, pobijane presude preinačene, a zbog toga što su donete uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 234. stav 2. ranije važećeg Zakona o prekršajima i postupak prema okrivljenom obustavljen zbog apsolutne zastarelosti vođenja prekršajnog postupka, to ovaj sud nije cenio navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da su pobijanim presudama povređeni i čl. 81. i 85. stav 1. ranije važećeg Zakona o prekršajima.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 286. stav 1. i člana 287. stav 4, u vezi člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'' 65/13), odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                         Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović, s.r.                                                     Janko Lazarević, s.r.