Vrhovni kasacioni sud održao je sednicu veća u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi prisustvo stranaka bilo od značaja za donošenje odluke, pa je nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 19Kž1 broj 1298/13 od 18.03.2015. godine, potvrđena je presuda Višeg suda u Vranju 2K br. 112/12 od 04.03.2013. godine, kojom je prema okrivljenom M.Ć. na osnovu člana 354. stav 1. tačka 3. ZKP odbijena optužba za krivično delo otmica iz člana 64. stav 1. KZ RS usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Branilac okrivljenog, advokat G.D., podneo je dana 17.04.2015. godine, nadležnom Višem sudu u Vranju, troškovnik – specificirani zahtev za isplatu troškova postupka koji se odnose na nagradu i nužne izdatke branioca u ukupnom iznosu od 730.500,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Vranju 2K br. 112/12 od 27.04.2015. godine, okrivljenom M.Ć. je dosuđen iznos od 439.500,00 dinara na ime troškova angažovanja branioca u krivičnom postupku tog suda 2K br. 112/12. U obrazloženju je navedeno da je branilac okrivljenog – advokat G.D. zahtev za naknadu troškova istakao poslednji put u završnoj reči u postupku pred višim sudom u Vranju 2K br. 112/12 a da nakon toga postoje troškovi koji su nastali na ime odgovora na žalbu javnog tužioca od 06.04.2013. godine u iznosu od 30.000,00 dinara i na ime prisustva na dve sednice veća pred Apelacionim sudom u Nišu od 04.02.2015. godine i 18.03.2015. godine u ukupnom iznosu od 63.000,00 dinara, te da sud shodno odredbi člana 262. ZKP ne može da dosudi ove iznose obzirom da do okončanja glavnog pretresa ne postoji istaknut zahtev o navedenim troškovima.

Prihvatajući u svemu kao pravilne stavove i razloge iz prvostepenog rešenja, vanpretresno veće Višeg suda u Vranju je rešenjem 3Kv broj 112/15 od 09.06.2015. godine odbilo kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog, izjavljenu protiv prvostepenog rešenja.

Međutim, postupajući na ovaj način, pobijanim rešenjima učinjena je povreda zakona, i to konkretno povreda odredaba člana 441. stav 4. ZKP, što se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Naime, ocenjujući neosnovanim zahtev branioca okrivljenog M.Ć., u delu koji se odnosi na troškove koji su nastali nakon donošenja presude 2K br. 112/12 od 04.03.2013. godine, i to na ime odgovora na žalbu javnog tužioca od 06.04.2013. godine, te na ime prisustva na dve sednice veća pred Apelacionim sudom u Nišu od 04.02.2015. godine i 18.03.2015. godine, Viši sud u Vranju se u pobijanim rešenjima poziva na odredbu člana 262. stav 2. ZKP, zaključujući da je u ovom delu zahtev branioca neosnovan, obzirom da ne postoji istaknut zahtev do završetka glavnog pretresa.

Međutim, odredbom člana 262. stav 2. ZKP, niti bilo kojom drugom odredbom krivičnog procesnog zakona, a ni drugim propisom kojim se uređuje naknada troškova u krivičnom postupku (Pravilnik o naknadi troškova u sudskim postupcima – „Službeni glasnik RS“ br. 57/93 i 69/2011) nije propisana, izričito, obaveza branioca da zahtev za naknadu troškova odbrane postavi do završetka pretresa, već je odredbom člana 262. stav 2. ZKP propisano da se podaci o visini troškova i zahtev za njihovu naknadu mogu podneti najkasnije u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ili rešenja koje odgovara presudi.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu koja proizilazi iz spisa predmeta – da je u konkretnom slučaju specifirani zahtev branioca okrivljenog M.Ć. za isplatu troškova postupka koji se odnose na ime sastava odgovora na žalbu i na prisustvo sednicama veća pred Apelacionim sudom u Nišu, dostavljen sudu u okviru roka propisanog odredbom člana 262. stav 2. ZKP, to je očigledno da je ovaj zahtev bio podoban osnov za donošenje rešenja o visini troškova postupka u ovom delu, a što se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog. Pri tome, Viši sud u Vranju je, kao prvostepeni, u obavezi da donese odluku o visini troškova nastalih u prvostepenom postupku, dakle i na ime sastava odgovora na žalbu tužioca, izjavljenu od strane branioca okrivljenog M.Ć., dok je Apelacioni sud u Nišu, kao drugostepeni, na osnovu odredbe člana 267. ZKP u obavezi da donese rešenje o visini troškova na ime prisustva branioca sednicama veća održanim pred Apelacionim sudom u Nišu dana 04.02.2015. godine i 18.03.2015. godine, ukoliko za te troškove postoji blagovremeni zahtev.

Kako je, dakle, pobijanim pravnosnažnim rešenjima učinjena povreda zakona na štetu okrivljenog, to je Vrhovni kasacioni sud usvajanjem zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.Ć. – advokata G.D., ukinuo pobijano rešenje i predmet vratio Višem sudu u Vranju na ponovno odlučivanje, koji će u ponovnom postupku imati u vidu primedbe iznete u ovoj presudi, te doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Prilikom donošenja odluke, Vrhovni kasacioni sud nije se upuštao u razmatranje zahteva za zaštitu zakonitosti u delu u kojem se pravnosnažna rešenja pobijaju zbog nepriznavanja dela troškova na ime poseta branioca okrivljenom u pritvoru, nalazeći da je reč o činjeničnom pitanju (po oceni suda o potrebnom broju poseta branioca okrivljenom u pritvoru radi pripremanja odbrane), a iz kog razloga, zbog povrede zakona, okrivljenom i njegovom braniocu nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP.

Sa svega izloženog, a na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                Nevenka Važić,s.r.