Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 34/15 od 19.03.2015. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu, branioca okrivljene S.J. i branioca okrivljenog B.S. i presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K 1809/13 od 26.08.2014. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneo je: -branilac okrivljene S.J., advokat D.J., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP u vezi člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, člana 16. stav 4. ZKP, člana 460. stav 1. ZKP, a iz navoda da nižestepeni sudovi nisu primenili odredbu člana 58. stav 3. KZ proizilazi da zahtev podnosi i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene pravnosnažne presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili pak višem sudu na ponovno odlučivanje, odnosno da iste preinači tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe; -branilac okrivljenog B.S., advokat D.J., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP u vezi člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 58. stav 3. KZ, povrede člana 16. stav 4. ZKP i člana 460. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene pravnosnažne presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili pak višem sudu na ponovno odlučivanje, odnosno da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Nakon što je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 490. ZKP o kojoj stranke nije obaveštavao jer nije našao da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih S.J. i B.S., advokata D.J., pa je našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih S.J. i B.S., su neosnovani.

Branilac okrivljenih S.J. i B.S. u istovetnim navodima zahteva ističe da je na štetu okrivljenih povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 3. ZKP ukazivanjem da sud u pravnosnažnoj odluci nije primenio odredbu člana 58. stav 3. KZ.

Odredbom člana 58. stav 3. KZ propisano je da sud može osloboditi od kazne i učinioca krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora do pet godina, ako posle izvršenog krivičnog dela, a pre nego što je saznao da je otkriven, otkloni posledice dela ili nadoknadi štetu prouzrokovanu krivičnim delom.

Dakle, po oceni ovoga suda, a suprotno navodima iz zahteva branioca okrivljenih, ovom zakonskom odredbom nije predviđena obaveza, već samo mogućnost suda da pod napred citiranim uslovima propisanom odredbom člana 58. stav 3. KZ učinioca krivičnog dela može osloboditi od kazne.

Sledstveno iznetom, Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branioca okrivljenih da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen zakon iz člana 439. tačka 3. ZKP na štetu okrivljenih.

Osim toga, odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane ovlašćenih lica za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP pravo okrivljenog za podnošenje zahteva, preko svog branioca, zbog povrede zakona je, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Dakle, okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač. 1) do 3) i članu 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

U konkretnom slučaju branilac okrivljenih u istovetnim navodima zahteva kao razlog podnošenja samo je formalno označio da je navedenim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, zbog koje povrede je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima, a iz obrazloženja podnetih zahteva i istovetnih navoda da izvedeni dokazi ne pružaju pouzdan osnov za zaključak da je postojao prethodni dogovor između okrivljenih da izvrše krivično delo u pitanju, da predmetna novčana sredstva nisu sredstva privrednog suda već da su to novčana sredstva koja su stranke u postupku uplatile, zbog čega se ne može u činjeničnom opisu dela navoditi da je okrivljena izvršila delo na štetu privrednog suda, te da okrivljeni nisu pribavili protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 300.000,00 dinara niti budžetu Republike Srbije naneli štetu u navedenom iznosu, budući da je okrivljeni pre pokretanja predmetnog krivičnog postupka izvršio povraćaj novca u iznosu od 300.000,00 dinara, po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da se zahtevima osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom.

Međutim, kako citiranom odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko svog branioca shodno ograničenju njegovih prava pravima koji u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu povrede odredbe člana 16. stav 4. ZKP i člana 460. stav 1. ZKP, kao ni po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to se Vrhovni kasacioni sud u ocenu ovih navoda zahteva branioca okrivljenih nije upuštao.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                               Predsednik veća sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                      Zoran Tatalović,s.r.