Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Ž.G., advokat V.M., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona, odluke o kazni, odluke o troškovima krivičnog postupka i odluke o upućivanju oštećenog na parnični postupak, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene pravnosnažne presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, odnosno da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe jer nema dokaza da je isti počinio krivično delo u pitanju za koje je oglašen krivim i odlučiti da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti dostavio Republičkom javnom tužiocu u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 486. stav 1. i odredbe člana 487. stav 1. ZKP na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku) okrivljeni preko svog branioca a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni u smislu odredbe člana 71. tačka 5. Zakonika o krivičnom postupku, takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku.

Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog je u zahtevu kao razlog podnošenja samo formalno označio da je navedenim pravnosnažnim presudama povređen zakon kao i da isti podnosi zbog odluke o troškovima krivičnog postupka, zbog kojih povreda zakona iz člana 439. tač. 1, 2. i 3. i iz člana 441. stav 4. ZKP je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, ne obrazlažući ove povrede na način kojim bi se ukazalo da je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, da je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon i na koji način je sud povredio zakonske odredbe donoseći odluku o troškovima krivičnog postupka, a iz obrazloženja zahteva i navoda da je sud nepotpuno utvrdio činjenično stanje jer nije saslušao i suočio sve učesnike događaja na licu mesta, da nije obavio rekonstrukciju događaja niti medicinsko veštačenje telesnih povreda, da izvedeni dokazi ne pružaju osnov za zaključak da je okrivljeni sa umišljajem telesno povredio oštećenog, da sud nije pravilno cenio prilikom odmeravanja kazne olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog te da ga je obavezao na plaćanje troškova krivičnog postupka i paušala nemajući pri tom u vidu teško imovno stanje okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da zahtev podnosi zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Osim toga, iz navoda zahteva da je sud sudio i doneo odluku u nepropisnom sastavu proizilazi da zahtev podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3. ZKP. Međutim, kako je članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko svog branioca shodno ograničenju njegovih prava pravima koje u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP) može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi niti po osnovu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3. ZKP kao ni po osnovu odluke o upućivanju oštećenog na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog Ž.G., ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                               Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                     Dragiša Đorđević,s.r.