Postupajući u smislu člana 8a i 8b Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11 – drugi zakon, 78/11- drugi zakon, 101/11 i 101/13), Vrhovni kasacioni sud je pribavio spis Apelacionog suda u Beogradu Gž 11360/2010 i spis Višeg suda u Beogradu P 5313/10, izvršio uvid u iste i utvrdio:

- podnosilac zahteva M.M. iz B. je kao tužilac 23.05.1991. godine sa još 82 fizička lica, podneo tužbu Trećem opštinskom sudu u Beogradu protiv tuženog P.z. J. za … iz B., radi sticanja bez osnova i od tuženog potraživao 656.292,62 tadašnjih dinara;

- tuženi je protiv tužioca 21.11.1991. godine podneo protivtužbu kojom je potraživao iznos od 806.818,10 tadašnjih dinara sa pripadajućom kamatom, koji iznos, ukoliko tužilac ne plati u određenom roku, ugovor stranaka o kupovini stana smatraće se raskinutim i tužilac će biti dužan da se iseli;

- uz tužbu i protivtužbu podneti su brojni dokazi;

- podneskom od 19.12.2000. godine, tužilac je preinačio tužbu tako što je uz postojeći tužbeni zahtev dodao i zahtev za priznanje prava svojine na stanu, a tom prilikom je i smanjio potraživanje po osnovu sticanja bez osnova na iznos od 139.576,76 dinara;

- u postupku je obavljeno više veštačenja i to preko sudskih veštaka građevinske struke i ekonomsko-finansijske struke, osnovni nalazi su dopunjavani, a sudski veštaci su se izjašnjavali na primedbe stranaka;

- Treći opštinski sud u Beogradu je 26.02.2001. godine doneo presudu P 1874/2000 kojom je usvojio tužbeni zahtev, odbacio protivtužbu i odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Presuda je ekspedovana strankama 16.07.2001. godine;

- tuženi je protiv presude P 1874/2000 od 26.02.2001. godine izjavio žalbu 06.09.2001. godine, a tužilac je na istu odgovorio;

- presuda P 1874/2000 od 26.02.2001. godine ukinuta je od strane Okružnog suda u Beogradu rešenjem Gž 8267/01 od 14.03.2002. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu 29.05.2002. godine;

- Treći opštinski sud u Beogradu je po drugi put doneo presudu 25.06.2003. godine – presuda P 1681/02 kojom je usvojen tužbeni zahtev, a odbijen protivtužbeni zahtev; protiv ove presude tuženi je žalbu izjavio 16.05.2005. godine i žalbu dopunio 03.06.2005. godine, a tužilac je na žalbu pismeno odgovorio;

- Okružni sud u Beogradu je presudom Gž 8017/05 od 17.05.2006. godine potvrdio presudu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P 1681/02 od 25.06.2003. godine i predmet prvostepenom sudu vratio 19.07.2006. godine;

- tuženi je protiv pravnosnažne drugostepene presude reviziju izjavio 28.07.2006. godine;

- Republičko javno tužilaštvo je dopisom od 02.08.2006. godine tražilo spise Trećeg opštinskog suda u Beogradu P 1681/02 radi uvida, spisi su Republičkom javnom tužilaštvu bili dostavljeni sutradan – 03.08.2006. godine, a iz Tužilaštva Trećem opštinskom sudu u Beogradu vraćeni 25.08.2006. godine;

- tužilac je 10.08.2006. godine pismeno odgovorio na reviziju;

- tuženi je izjavio zahtev za zaštitu zakonitosti;

- Vrhovni sud je presudom Sgzz 1293/06, Rev 1944/06 od 13.12.2006. godine odbacio zahtev za zaštitu zakonitosti, odbacio kao nedozvoljenu reviziju u delu kojim je potvrđeno odbijanje protivtužbenog zahteva, odbio kao neosnovanu rviziju u delu u kome je potvrđena prvostepena presuda za utvrđenje prava svojine na stanu i ukinuo nižestepene presude u delu kojima je odlučeno o zahtevu za sticanje bez osnova. Vrhovni sud Srbije je spise vratio Okružnom sudu u Beogradu 01.02.2007. godine;

- 13.04.2007. godine tuženi je podneo drugu protivtužbu, a radi isplate iznosa od 4.800.000,00 dinara sa pripadajućim potraživanjima;

- Treći opštinski sud u Beogradu je 09.01.2008. godine doneo rešenje P 325/07 kojim je odbijen predlog tuženog za određivanje privremene mere, rešenje je strankama ekspedovano 10.01.2008. godine, a tuženi je protiv istog žalbu izjavio 16.01.2008. godine;

- Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž 2004/08 od 21.02.2008. godine ukinuo rešenje Trećeg opštinskog suda u Beogradu P 325/07 od 09.01.2008. godine i spise prvostepenom sudu vratio 24.04.2008. godine;

- Treći opštinski sud u Beogradu je zaključio raspravu u predmetu P 325/07 17.06.2008. godine, a 20.06.2008. godine doneo rešenje da otvara raspravu;

- Treći opštinski sud u Beogradu je dana 23.06.2009. godine zaključio raspravu u predmetu P 325/07 i rešenjem od 27.07.2009. godine otvorio raspravu;

- Treći opštinski sud u Beogradu je dana 27.10.2009. godine doneo presudu P 325/07 kojom je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 6.639.253,65 dinara sa pripadajućom kamatom; odbio protivtužbeni zahtev da tužilac tuženom isplati ukupan iznos od 4.000.000,00 dinara sa pripadajućom kamatom; odbio predlog tuženog za određivanje privremene mere i odlučio o troškovima postupka. Presudu je strankama ekspedovao 29.10.2009. godine;

- tuženi je protiv presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P 325/07 od 27.10.2009. godine izjavio žalbu 30.11.2009. godine;

- razlozi neodržavanja ročišta za glavnu raspravu pred prvostepenim sudom su bili brojni (stranke nisu uvek uredno pozivane; veštak nije u roku ostavljenom od strane suda dostavio nalaz; bolest postupajućeg sudije; stranke su više puta predlagale odlaganje rasprave, jer je postojala mogućnost mirnog rešenja spora; stranke su tražile odlaganje rasprave da bi se izjasnile na nalaz veštaka; stranke su na raspravi dostavljale podneske na koje je druga strana tražila rok za izjašnjenje);

- spis Višeg suda u Beogradu P 5313/10 (raniji spis Trećeg opštinskog suda u Beogradu P 325/07) po žalbi tuženog dostavljen je Apelacionom sudu u Beogradu 06.04.2010. godine;

- Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Gž 11360/10 od 13.06.2013. godine otvorio raspravu i istu zakazao za 03.07.2013. godine, na kom ročištu je određeno građevinsko i ekonomsko-finansijsko veštačenje na okolnost utvrđenja konačne cene i strukture cene spornog stana na dan 30.10.1990. godine sa valorizacijom na dan donošenja prvostepene presude, naturalnom metodom;

- sudski veštak je nalaz dostavio 24.06.2014. godine;

- Apelacioni sud u Beogradu je zakazivao glavne rasprave za 18.07.2014. godine (odloženo radi saslušanja sudskog veštaka); 12.09.2014. godine (nije održano zbog obustave rada advokata); 26.09.2014. godine (nije održano radi obustave rada advokata); 22.10.2014. godine (nije održano radi obustave rada advokata); 25.11.2014. godine (nije održano jer su spisi prosleđeni Vrhovnom kasacionom sudu radi uvida zbog zahteva podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku); 23.12.2014. godine (nije održano zbog obustave rada advokata) i 27.01.2015. godine, kada je glavna rasprava zaključena.

- Apelacioni sud u Beogradu je 27.01.2015. godine doneo presudu Gž 11360/10 kojom je potvrđena u stavu prvom presuda Trećeg opštinskog suda u Beogradu P 325/07 od 27.10.2009. godine za iznos od 298.545,85 dinara sa pripadajućom kamatom, a odbijen zahtev za iznos od 6.340.707,80 dinara (stav prvi izreke); preinačena ista presuda u stavu drugom, tako što je usvojen protivtužbeni zahtev i tužilac obavezan da tuženom isplati 4.000.000,00 dinara sa pripadajućom kamatom od 13.04.2007. godine, dok je zahtev za isplatu kamate za period do 12.04.2007. godine odbijen (stav drugi izreke); odbačen kompenzacioni prigovor tuženog od 12.12.2009. godine za iznos od 105.202,00 dinara (stav treći izreke); preinačena odluka u stavu trećem i određena privremena mera zabrane opterećenja i drugog raspolaganja stanom br. 5 u Ul. … u Z. (stav četvrti izreke), dok je stavom petim izreke odlučeno o troškovima postupka na način da je tužilac obavezan da tuženom naknadi troškove postupka.

Odlučujući o zahtevu M.M., a imajući u vidu činjenicu da je po tužbi koju je tužilac podneo 23.05.1991. godine parnica okončana tek 27.01.2015. godine, kada je Apelacioni sud u Beogradu po žalbi tuženog doneo presudu Gž 11360/10 iako je predmet po žalbi tom sudu dostavljen 06.04.2010. godine, što znači da je postupak pred prvostepenim sudom trajao više od 18 godina, a pred drugostepenim 4, 5 godina, Vrhovni kasacioni sud zaključuje da trajanje postupka već samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru roka koji se može smatrati razumnim rokom. Trajanje parničnog postupka duže od 23 godine ne može biti opravdano ni jednom od okolnosti koje utiču na ocenu da li je dužina trajanja postupka razumna ili ne.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, propisano je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o pritužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku koji je važio u vreme pokretanja predmetnog parničnog postupka, kao i sada važećim Zakonom o parničnom postupku (član 10.) propisano je načelo procesne ekonomije, shodno kome je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku.

Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđeni Ustavom počeo 08.11.2006. godine (dan proglašenja Ustava Republike Srbije), polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Vrhovni kasacioni sud je stao na stanovište da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Pojam razumnog trajanja sudskog postupka, odnosno razuman rok je relativna kategorija koja se odnosi na prihvatljiv period vremena potreban da se rasprave svi aspekti konkretnog slučaja u pravičnom postupku i donese pravilna odluka o pravu stranke, čime se otklanja neizvesnost o tome da li stranci to pravo pripada ili ne i uspostavlja pravna sigurnost. Pojam razumnog trajanja sudskog postupka zavisi od više činilaca.

U smislu navedenog ovaj sud utvrđuje da parnični postupak koji traje od 23.05.1991. godine pa do 27.01.2015. godine traje nerazumno dugo.

Prema članu 8b Zakona o uređenju sudova, na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku shodno se primenjuju odredbe Zakona o vanparničnom postupku, a taj Zakon u članu 30. stav 2. upućuje na shodnu primenu Zakona o parničnom postupku.

Kako je utvrdio da je u parničnom postupku koji je vođen pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu i Apelacionim sudom u Beogradu povređeno pravo podnosioca zahteva na suđenje u razumnom roku, garantovano članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud je tu povredu utvrdio u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Kako podnosilac zahteva nije postavio određeni zahtev u pogledu visine naknade koju smatra primerenom to mu naknada nije dosuđena, jer zahtev iz člana 8a stav 2. Zakona o uređenju sudova, nije postavljen u smislu člana 192. stav 1. ZPP, u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

S obzirom na okolnost da je postupak u kome je učinjena povreda prava podnosioca zahteva na suđenje u razumnom roku okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 11360/10 od 27.01.2015. godine i predmet iz Apelacionog suda u Beogradu vraćen Višem sudu u Beogradu 25.05.2015. godine, dakle pre donošenja ovog rešenja nije postojala potreba da se odredi rok u kome će Apelacioni sud u Beogradu okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku.

Podnosiocu zahteva je utvrđeno pravo na naknadu troškova postupka na osnovu člana 163. i 153. ZPP, u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku i članom 8v Zakona o uređenju sudova. Visina troškova odmerena je za sudske takse za zahtev i odluku u iznosu od po 390,00 dinara, a prema taksenoj tarifi iz Zakona o sudskim taksama.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci.

                                                                                                          Predsednik veća – sudija

                                                                                                          Milomir Nikolić,s.r.