Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP, o kojoj nije obavestio javnog tužioca, niti branioca okrivljenog, nalazeći da prisustvo stranaka ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, pa je nakon razmatranja spisa predmeta, sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ističe da je pobijanim rešenjima učinjena povreda krivičnog zakona, i to člana 603. i 604. u vezi sa članovima 52. i 58. ZKP (''Službeni glasnik RS'', br. 32/13 i 45/13).

Osnovni sud u Pančevu je pobijanim rešenjem odbacio optužnicu oštećenog kao tužioca, podnetu protiv okrivljenog K.B. kao nedozvoljenu, pozivajući se na odredbu člana 52. stav 1. ZKP, nalazeći da u konkretnom slučaju nije postojala procesna situacija da je nakon potvrđivanja optužnice nadležni javni tužilac odustao od optužbe i sud pozvao oštećenog da preuzme krivično gonjenje, na koji način bi oštećeni stekao svojstvo oštećenog kao tužioca, obzirom da je protiv okrivljenog K.B. optužnicu inicijalno podneo DOO ''S. K.'' iz P., koga zastupa direktor društva D.S., kao i punomoćnik – advokat P.B., ocenjujući da iz tog razloga navedena optužnica ne može ni biti potvrđena, već se ima odbaciti kao nedozvoljena.

Ovakav stav prvostepenog suda, Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, prihvatio je kao potpuno pravilan, te je u rešenju kojim je odbio kao neosnovanu žalbu punomoćnika DOO ''S. K.'' – advokata P.B., ocenio da prema važećim odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne postoji mogućnost podnošenja optužnog akta od strane oštećenog kao tužioca. Drugostepeni sud je u obrazloženju rešenja naveo da i pored činjenice da je po zahtevu za sprovođenje istrage protiv okrivljenog K.B. doneto rešenje o sprovođenju istrage u vreme važenja ranijeg Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni glasnik SRJ'', br. 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br.58/04 ... 76/10), te i pored obaveštenja istražnog sudije o tome da je istraga završena i da oštećeni može u roku od 15 dana podići optužnicu protiv okrivljenog, oštećeni DOO ''S. K.'' nije mogao podneti optužnicu protiv okrivljenog u svojstvu oštećenog kao tužioca, obzirom da je optužnica podneta dana 11.08.2014. godine dakle u vreme važenja novog Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 32/13 i 45/13), nadalje obrazlažući da u konkretnom slučaju prema važećim procesnim odredbama, a imajući u vidu odredbu člana 52. stav 1. novog ZKP, ne postoji mogućnost podnošenja optužnog akta od strane oštećenog kao tužioca.

Postupajući na ovaj način, i prvostepeni i drugostepeni sud su pobijanim rešenjima učinili povrede odredaba članova 603. i 604. u vezi sa članom 52. stav 1. i članom 58. stav 1. tačka 1. novog Zakonika o krivičnom postupku, odnosno odredbe člana 19. stav 3. u vezi sa članom 61. st. 1. i 2. i članom 221. stav 1. tačka 7. ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku.

Naime, odredbom člana 604. novog Zakonika o krivičnom postupku, a koji se primenjuje od 01.10.2013. godine, propisano je da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene tog zakonika, ocenjivati po odredbama ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku.

Odredbom člana 603. novog Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da istraga, koja je na dan početka primene tog zakonika u toku – dovršiće se po odredbama ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku.

Dakle, iz citiranih zakonskih odredaba, jasno proizilazi da oštećeni koji je do dana 01.10.2013. godine podneo zahtev za sprovođenje istrage po kome je istražni sudija doneo rešenje o sprovođenju istrage ima status oštećenog kao tužioca, odnosno ovlašćenog tužioca. Tome u prilog govori i odredba člana 2. tačka 8. novog ZKP, kojim je propisano da je oštećeni kao tužilac lice koje je preuzelo krivično gonjenje od javnog tužioca, a što je u konkretnom slučaju i učinjeno u skladu sa odredbama ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku, obzirom da je oštećeni kao tužilac preuzeo krivično gonjenje protiv okrivljenog podnošenjem zahteva za sprovođenje istrage, a nakon što je nadležni javni tužilac odbacio krivičnu prijavu protiv okrivljenog i oštećenog uputio na mogućnost preuzimanja gonjenja.

Kako je, dakle, oštećeni kao tužilac DOO ''S. K.'' iz P., u smislu odredaba članova 19. stav 3. i 61. st. 1. i 2. i člana 221. stav 1. tačka 7. ranije važećeg ZKP preuzeo krivično gonjenje od javnog tužioca i donošenjem rešenja o sprovođenju istrage dobio status oštećenog kao tužioca, odnosno ovlašćenog tužioca, a koji status ima i u smislu odredbe člana 2. tačka 8. i člana 58. novog Zakonika o krivičnom postupku, to su i prvostepeni i drugostepeni sud pobijanim rešenjima, nalazeći da u konkretnom slučaju DOO ''S. K.'' iz P. ne može imati svojstvo ovlašćenog tužioca prema važećim procesnim odredbama, učinili povredu zakona iz člana 603. i 604. u vezi sa članom 52. stav 1. i 58. stav 1. tačka 1. novog Zakonika o krivičnom postupku, odnosno sadržinski identični odredaba članova 19. stav 3. u vezi sa članom 61. st. 1. i 2. i članom 221. stav 1. tačka 7. ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku, a što se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

U prilog tome govori i odluka Ustavnog suda IIIU br.128/2014 od 15.01.2015. godine, u kojoj je izražen stav da princip trenutnog dejstva novog procesnog zakona ne može imati za posledicu ništavost procesnih radnji koje su punovažno sprovedene po odredbama prethodnog zakona, shodno odredbi člana 604. stav 1. novog Zakonika o krivičnom postupku prema kojoj se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene novog Zakonika o krivičnom postupku ocenjuje po odredbama ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku, a u kojoj odluci se navodi i da su oštećeni kao tužioci, koji su pokrenuli krivični postupak podnošenjem optužnog predloga sudu, na taj način ostvarili i svoju zakonom propisanu dispoziciju, odnosno stekli tužilački procesni subjektivitet kroz svojstvo stranke u postupku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca kao osnovan, te utvrdio da je pobijanim rešenjima Osnovnog suda u Pančevu 3Kv br.22/15 od 15.01.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž2 br.217/15 od 23.03.2015. godine učinjena povreda zakona u korist okrivljenog, ne dirajući u pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 3.) ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                         Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                    Vesko Krstajić, s.r.