Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog D.Z. – advokati P.B. i M.A., zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8. i iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, te zbog povrede člana 97. KZ, dakle zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. i 3. ZKP, kao i zbog odluke o imovinsko-pravnom zahtevu, odnosno zbog povrede člana 441. stav 3. ZKP, te zbog povrede Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu, sa naredbom da se postupak održi pred izmenjenim većem, ili da preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog osloboditi od odgovornosti, uz istovremeni zahtev da se izvršenje pravnosnažne presude prema okrivljenom odloži shodno odredbi člana 488. ZKP.

Prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, pobijane odluke donete su uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8. ZKP, jer, prema stavu branilaca, pravnosnažnom presudom nije u potpunosti rešen predmet optužbe obzirom da je na glavnom pretresu održanom dana 29.11.2011. godine Osnovni javni tužilac u Novom Sadu precizirao optužnicu u odnosu na radnju koja se odnosi na oštećenog V.A., te da prvostepeni sud u izreci presude nije doneo odluku u odnosu na ovu tačku preciziranog optužnog akta.

U odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, u zahtevu se ističe da je prvostepena presuda zasnovana na navodnim izveštajima Interpola Vašington USA, Interpola Visbaden Nemačka, Interpola Podgorica, Interpola Beograd, te na izveštaju Ambasade USA u Beogradu, a koji izveštaji su pribavljeni na način protivan odredbama Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći i odredbama ZKP. U vezi sa istom bitnom povredom navodi se i da je suprotno odredbama ZKP sud za utvrđivanje činjenica koristio i podatke dobijene sa pretrage interneta – gugl pretraživača i internet stranice vikipedija, u cilju provere postojanja B., te O. A. 1 i B. 1, koje organizacije imaju sedište u Americi.

U zahtevu se ističe i da su prvostepeni i drugostepeni sud kao otežavajuću okolnost na strani okrivljenog cenili njegovu raniju osuđivanost po presudama Opštinskog suda u Nišu K br.421/92 i K br.136/95, i pored toga što su obe osude u smislu važećih odredbi Krivičnog zakonika morale biti brisane, te se okrivljeni imao smatrati neosuđivanim licem u smislu člana 97. KZ, dakle, ukazuje se na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP.

Nadalje, u zahtevu se navodi da je pravnosnažnom presudom učinjena povreda zakona, jer je prvostepeni sud zbirno obračunao sve iznose koje je okrivljeni primio od svedoka i na taj način izveo pogrešan zaključak o visini pribavljene protivpravne imovinske koristi, posebno kada se ima u vidu da svedoci-oštećeni A.P. i D.R. u toku postupka nisu postavili imovinsko- pravne zahteve.

S tim u vezi, u zahtevu se ističe da je za postojanje krivičnog dela prevare nužno da oštećeni učini nešto na štetu svoje imovine, uz prethodno dovođenje u zabludu od strane okrivljenog, te da u konkretnom slučaju nema bitnih elemanata predmetnog krivičnog dela u odnosu na oštećene A.P. i D.R. koji se ne mogu ni smatrati oštećenim licima obzirom da u toku postupka nisu postavljali svoje imovinsko pravne zahteve, dakle ukazuje se na povredu odredaba člana 441. stav 3. ZKP, te na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 101/11) održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog D.Z. nije od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava.

Odredbom člana 486. stav 2. ZKP propisano je da o zahtevu za zaštitu zakonitosti koji je podnet zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1), Vrhovni kasacioni sud odlučuje samo ako smatra da je reč o pitanju od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava.

Imajući u vidu činjenicu da su branioci okrivljenog D.Z., zahtev za zaštitu zakonitosti podneli zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8. ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, koje povrede su identične povredama o kojima se Vrhovni kasacioni sud već izjasnio u svojoj presudi Kzz 28/2015 od 25.03.2015. godine (a koja je dostupna licima koja imaju pravni interes) kojom je o istovetnim pravnim pitanjima već odlučeno i kojom je odbijen kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.Z. – advokata Đ.S., podnet protiv iste pravnosnažne presude, te da je zahtev podnet i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP u vezi sa članom 97. KZ i iz člana 439. tačka 1. ZKP, te zbog povrede člana 441. stav 3. ZKP, koje povrede zakona su takođe identične povredama o kojima se Vrhovni kasacioni sud izjasnio u presudi Kzz 28/2015 od 25.03.2015. godine (a u odnosu na koje povrede je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.Z. – advokata Đ.S. odbačen kao nedozvoljen), to po oceni Vrhovnog kasacionog suda iznete povrede zakona nisu od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 4. ZKP u vezi sa članom 486. stav 2. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                Nevenka Važić, s.r.