Protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Požarevcu - Sudska jedinica u Kučevu K br. 303/14-88 od 21.05.2015. godine i Osnovnog suda u Požarevcu Kv br. 518/2015 od 18.06.2015. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog B.M., adv. mr. D.R., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 441. stav 4. u vezi člana 265. stav 1. ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine oba pravnosnažna rešenja i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog B.M., smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.M., je neosnovan.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog B.M. ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 441. stav 4. u vezi člana 265. stav 1. ZKP, uz obrazloženje da je drugostepeni sud povredio zakon kada okrivljenom B.M. nije priznao troškove izgubljene zarade - dangube za deset pristupa sudu, u ukupnom novčanom iznosu od 10.000,00 dinara kao i troškove odbrane braniocu okrivljenog za dva neodržana glavna pretresa zakazana za dane 03.12.2013. i 03.02.2014. godine, jer isti nisu održani, kako to branilac posebno ističe, zbog nedolaska svedoka i oštećene a ne okrivljenog koji je uredno obavestio sud da neće doći, zbog lečenja u inostranstvu.

Istaknuti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti ne mogu se prihvatiti kao osnovani a iz sledećih razloga:

Pravilnikom o naknadi troškova u sudskim postupcima („Službeni glasnik RS“, broj 57/03 i 69/11) propisani su uslovi, visina i način naknade troškova koji u sudskim postupcima, između ostalih, pripadaju i okrivljenom.

Troškovi svedoka, veštaka, tumača i stručnog lica (u daljem tekstu: učesnik u postupku) čine putni troškovi, troškovi za ishranu i prenoćište i izgubljena zarada (član 4. Pravilnika).

Izgubljena zarada se nadoknađuje učesniku u postupku koji je u radnom odnosu, koji je zemljoradnik, preduzetnik ili na drugi način, u skladu sa zakonom, ostvaruje zaradu (član 11. Pravilnika).

Član 13. Pravilnika između ostalog propisuje da se izgubljena zarada određuje srazmerno izgubljenom vremenu pri čemu se vodi računa o vrsti zanimanja i dnevnoj zaradi, dok član 21. Pravilnika propisuje da se nagrada za nužne izdatke koja po Zakonu o krivičnom postupku pripada privatnom tužiocu, oštećenom kao tužiocu, oštećenom i okrivljenom, određuje u skladu sa članovima 4. - 15. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima.

Imajući u vidu, napred citirane odredbe kao i činjenicu da iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni B.M., penzioner, što znači da nije u radnom odnosu, nije zemljoradnik, preduzetnik niti na drugi način u skladu sa zakonom ostvaruje zaradu (član 11. Pravilnika) to mu se kako to pravilno i zaključuje drugostepeni sud kao učesniku u postupku izgubljena zarada za 10 pristupa sudu nije mogla nadoknaditi.

Takođe su neosnovana isticanja u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da je drugostepeni sud povredio zakon kada braniocu okrivljenog nije priznao pravo na naknadu troškova odbrane za dva neodržana glavna pretresa zakazana za dane 03.12.2013. i 03.02.2014. godine, budući da su odloženi zbog nedolaska okrivljenog koji je bio u obavezi ne samo da usmeno obavesti sud o razlozima neodazivanja pozivima suda (zdravstveni problemi i lečenje u inostranstvu) već i da sudu dostavi pisane dokaze o tome (izveštaj lekara, otpusna lista ... itd) i tako svoj izostanak opravda.

Kako su istaknuti navodi sadržani u zahtevu za zaštitu zakonitosti isticani i u žalbenom postupku, a drugostepeni sud našao da su isti neosnovani i u obrazloženju rešenja dao jasne i dovoljne razloge koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na iste upućuje.

Ostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje da su izreke pobijanih rešenja nejasne i nerazumljive jer ne ispunjavaju formalne uslove iz člana 13. stav 1. tačka 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, da bi predstavljale izvršnu ispravu, na osnovu koje bi se eventualno, u slučaju da troškovi postupka ne budu dobrovoljno isplaćeni tj. u paricionom roku, mogao pokrenuti izvršni postupak prema izvršnom dužniku te da je s`toga vreme isplate, navedenih troškova ostavljeno na „volju“ predsedniku suda, u konkretnom slučaju Osnovnog suda u Požarevcu, predstavljaju bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, a koja povreda ne predstavlja razlog zbog kojeg je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP-a, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome, okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP-a može, preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog Zakonika propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Kako navedena povreda iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP u smislu člana 485. stav 4. ZKP-a ne može biti zakonski razlog zbog kojeg okrivljeni, preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, to je isti Vrhovni kasacioni sud u tom delu ocenio nedozvoljenim.

Nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. u vezi člana 441. stav 4. u vezi člana 265. stav 1. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev u tom delu na osnovu člana 491. ZKP odbio kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP isti zahtev u ostalom delu odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                                  Vesko Krstajić, s.r.