Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž g 948/2015
09.09.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u vanparničnom predmetu predlagača M.Ž. iz L., čiji je punomoćnik M.V., advokat iz L., povodom zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Šapcu R4 p 40/2015 od 26.05.2015. godine, u sednici održanoj 09.09.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Višeg suda u Šapcu R4 p 40/2015 od 26.05.2015. godine. ODBIJA SE kao neosnovan zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Šapcu R4 p 40/2015 od 26.05.2015. godine, odbijen je kao neosnovan zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača M.Ž. iz L. u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Loznici u predmetu P 1039/14.
Protiv navedenog rešenja predlagač je blagovremeno izjavio žalbu iz svih zakonskih razloga.
Odlučujući o žalbi predlagača, na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/2008 ... 101/2013), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom člana 386., u vezi člana 402. ZPP („Službeni glasnik SRS“ broj 25/82....''Službeni glasnik RS'' broj 6/15), na čiju primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova i našao da žalba nije osnovana.
U postupku donošenja rešenja nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koje se u postupku pazi po službenoj dužnosti, a žalbom se ne ukazuje na druge bitne povrede postupka koje bi bile od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja.
Predlagač je 16.04.2015. godine podneo zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Loznici P 1039/14.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predlagač je, kao tužilac, podneo tužbu Osnovnom sudu u Loznici, dana 09.02.2013. godine, radi naknade štete (sticanje bez osnova) protiv RF PIO-Filijala Valjevo, koja se odnosi na isplatu neisplaćenog dela vojnih penzija. Predmet je dobio oznaku P 283/13, a glavna rasprava je zakazana za 17.04.2013. godine, koja je i održana i određeno veštačenje od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke. Pisani nalaz i mišljenje veštak je dostavio sudu 15.05.2013. godine, o kome su se stranke pismeno izjasnile. Na glavnoj raspravi, održanoj 05.06.2013. godine izvedeni su predloženi dokazi i rasprava je zaključena, pa je doneta prvostepena presuda P 283/13 od 05.06.2013. godine. Po žalbi tuženog Viši sud u Šapcu je rešenjem Gž 733/13 od 21.08.2014. godine ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Predmet je dobio novi broj P 1039/14. Dva ročišta zakazana za 22.110.2014. godine i 15.01.2015. godine odložena su zbog štrajka advokata. Na glavnoj raspravi zakazanoj za 16.04.2015. godine, određeno je izvođenje dopunskog finansijskog veštačenja, a nova rasprava je zakazana za 26.08.2015. godine. Dopunski nalaz veštak je dostavio 20.04.2015. godine, koji je dostavljen strankama radi izjašnjenja, a parnični postupak još uvek nije okončan.
Viši sud je, polazeći od dužine trajanja postupka, složenosti konkretnog predmeta i njegovog značaja, ponašanja predlagača i postupanja suda utvrdio da je neosnovan zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je postupio Viši sud kada je odbio kao neosnovan zahtev predlagača, s obzirom da prvostepeni postupak traje oko dve godine, što je ispod pravnog standarda za dužinu trajanja prvostepenog postupka. Prvostepeni sud je preduzeo sve zakonom propisane radnje u odgovarajućim rokovima u smislu odredaba Zakona o parničnom postupku, da bi se postupak u ovoj pravnoj stvari sproveo u najkraćem roku i donosio presudu, koja je ukinuta. Viši sud je za svoju odluku dao razloge koje i Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata, pa se stoga žalbenim navodima predlagača ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 401. stav 1. tačka 2. ZPP, u vezi člana 30. stav 2. ZVP.
Neosnovan je zahtev predlagača za naknadu troškova postupka, jer u postupku po žalbi nije uspeo, zbog čega je primenom člana 153. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća–sudija
Predrag Trifunović,s.r.