U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1,2,3,5,7. i 9. ZPP na koje Vrhovni kasacioni sud, kao drugostepeni sud u ovom postupku, pazi po službenoj dužnosti.

Prema razlozima pobijane odluke predlagači su podneli pred Apelacionim sudom u Novom Sadu 26.01.2015. godine zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Subotici, Sudska jedinica Bačka Topola P1 br. 190/14. U zahtevu su predlagači tražili da se utvrdi da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, da im se sudi u razumnom roku i tužiocu obezbedi sudsku zaštitu i da mu dosudi na ime nematerijalne štete novčanu naknadu u iznosu od 200.000,00 dinara. U zahtevu se, između ostalog, navodi da su predlagači u svojstvu tužioca podneli početkom 2009. godine protiv tužene AD Z. iz Z. pred prvostpenim sudom tužbu radi isplate sredstava raspoređene dobiti iz zarade, te kako navedeni postupak traje više od šest godina i nije okončan, to podnose ovaj zahtev.

Postupajući po zahtevu predlagača u smislu člana 8a i 8b Zakona o uređenju sudova, Apelacioni sud u Novom Sadu, kao neposredno viši sud u odnosu na Osnovni sud u Subotici, Sudska jedinica u Bačkoj Topoli je pribavio predmet Osnovnog suda u Subotici, Sudska jedinica Bačka Topola P1 190/14 i utvrdio da su tužioci, ovde predlagači , podneli tužbu dana 12.06.2009. godine protiv tužene AD Z. radi isplate dobiti. Apelacioni sud u Novom Sadu je uvidom u navedeni predmet pobijanim rešenjem utvrdio sve dalje procesne radnje koje su preduzete od strane suda, kao i aktivnost učešća tužilaca, ovde predlagača i tuženog, te je utvrdio da parnični postupak još uvek nije okončan. Od momenta podnošenja tužbe do dana podnošenja zahteva postupak traje pet godina, te kako se radi o radnom sporu koji je po svojoj prirodi hitan, to je Apelacioni sud u Novom Sadu zaključio da je predlagačima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naložio je prvostepenom sudu da u najkraćem roku okonča postupak. Predlagačima nije dosudio primerenu naknadu smatrajući da primerena naknada ne mora uvek biti izražena u novcu, te da u ovom slučaju predstavlja utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku i nalaganje prvostepenom sudu da okonča postupak u što kraćem roku, te da je to dovoljno da se postigne adekvatno i pravično zadovoljenje predlagača.

Ispitujući osnovanost žalbe, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da je Apelacioni sud u Novom Sadu pravilno odlučio kada je odbio zahtev za dosuđivanje primerene naknade.

Neosnovani su žalbeni navodi predlagača da je prvostepeni sud prilikom odbijanja zahteva za primerenu naknadu pogrešno primenio materijalno pravo.

Naime, odredbom člana 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'' br. 116/08, ... 101/13), propisano je da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku. Članom 8v istog Zakona, predviđeno je da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak.

Osnovna svrha zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku jeste ubrzanje postupka i okončanje u razumnom roku. Ovo je po svojoj pravnoj prirodi pre svega pritužbena mera kojom se zahteva ubrzanje postupka i utvrđenje povrede prava. Naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku dosuđuje se samo ukoliko su za to ispunjeni uslovi, odnosno ako je dugo trajanje postupka kod predlagača izazvalo neizvesnost u pogledu rešavanja njegovog prava u dužem periodu. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je Apelacioni sud u Novom Sadu odbio zahtev predlagača za određivanje primerene naknade, imajući u vidu da primerena naknada u ovom slučaju predstavlja utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku i nalaganje prvostepenom sudu da osnovni postupak okonča u što kraćem roku, što je za sada dovoljno da se postigne adekvatno i pravično zadovoljenje predlagača, zbog čega je odbijen zahtev za naknadu u novcu. Zato su neosnovani žalbeni navodi predlagača da ne može predstavljati adekvatnu satisfakciju utvrđivanje same povrede prava, te da im pripada nematerijalna šteta.

Iz navedenih razloga, neosnovano žalbom predlagač pobija odluku Apelacionog suda u Novom Sadu.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode u žalbi predlagača, ali je našao da su neosnovani i ne utiču na pravilnu odluku Apelacionog suda u Novom Sadu.

Na osnovu člana 401. tačka 2. Zakona o parničnom postupku i člana 8b stav 3. i 8v Zakona o uređenju sudova, u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci u stavu prvom.

Odluka kao u stavu drugom izreke doneta je primenom člana 165. stav 1. ZPP, u vezi sa članom 28. ZVP, jer predlagači nisu uspeli u žalbenom postupku.

Predsednik veća – sudija

Predrag Trifunović,s.r.