.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1652/2015
24.09.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac, Jelene Borovac, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u sporu tužilaca Ž.V. iz V., A.E. iz N.S., S.B. iz N.S., S.C. iz S.K., B.Ć. iz K., P.B. iz N.S., B.P. iz B.J., B.I. iz N.S., S.L. iz N.S., LJ.B. iz N.S., D.M. iz N.S., M.M. iz L. i T.D. iz N.S., čiji su punomoćnici N.J. i N.D., advokati iz N.S., protiv tuženog N. A.D. iz N.S., koga zastupa B.G., advokat iz B., radi utvrđenja zlostavljanja na radu, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 657/15 od 08.05.2015. godine, u sednici održanoj 24.09.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 657/15 od 08.05.2015. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 657/15 od 08.05.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Sadu P1 83/2014 od 03.02.2015. godine: 1) delimično je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da su tužioci pretrpeli zlostavljanje na radu kod tuženog, kao poslodavca; 2) obavezan je tuženi da o svom trošku u celini objavi ovu presudu u dnevnom listu „Kurir“, kao listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije; 3) utvrđeno je za svakog od tužilaca pojedinačno da su pretrpeli zlostavljanje na radu kod tuženog, na način opisan u izreci ove presude; 4) odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim su tužioci tražili da se utvrdi da se njihovo zlostavljanje vrši sistematski od strane tuženog, odnosno od strane zaposlenih kod tuženog; 5) utvrđeno je da su tužioci povukli tužbu u delu kojim su tražili da se obaveže generalni direktor tuženog kao odgovorno lice da odmah spreči ponašanje koje predstavlja zlostavljanje na radu koje trpe tužioci kod tuženog od strane imenovanih zlostavljača i radi uklanjanja posledica zlostavljanja obezbedi tužiocima obavljanje odgovarajućih poslova, kao i da im dodeli osnovna sredstva, opisana u izreci ove presude; 6) odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim su tužioci tražili da se zlostavljanje vrši sistematski od strane zaposlenih kod tuženog; 7) obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 623.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 657/15 od 08.05.2015. godine žalba tuženog je delimično usvojena i prvostepena presuda ukinuta u delu kojim je utvrđeno da su tužioci kod tuženog kao poslodavca pretrpeli zlostavljanje na radu na taj način što ih je tuženi bez zahteva i zakonske procedure uputio na korišćenje godišnjeg odmora, kao i u odnosu na odluku o troškovima postupka i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U preostalom delu žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložio je da se revizija smatra posebnom primenom člana 404. ZPP, zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačenja sudske prakse i novog tumačenja prava.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačenja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. ZPP u ovom slučaju nisu ispunjeni. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba za ujednačenjem sudske prakse i novim tumačenjem prava u pogledu primene člana 6. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“ br.36/10), kojim je definisan pojam zlostavljanja i izvršioca zlostavljanja. Pri tom, uz reviziju nisu priložene pravnosnažne sudske odluke, koje se odnose na isti ili sličan činjenični ili pravni odnos, čime bi eventualno bila opravdana potreba za ujednačenjem sudske prakse.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema noveliranom članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost premeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu radi utvrđenja postojanja zlostavljanja na radu podneta je 08.04.2013. godine. Vrednost predmeta predmeta spora označena je u tužbi na iznos od 10.000,00 dinara.
Spor zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom je radni spor, prema članu 29. stav 3. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. Tim zakonom nisu propisana posebna pravila o dozvoljenosti revizije, pa se u sporu ove vrste primenjuju odredbe o dozvoljenosti revizije iz člana 441. ZPP.
Prema članu 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Kako se u ovom slučaju ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa, a vrednost predmeta spora pobijanog dela (10.000,00 dinara) ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović,s.r.
