Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž g 1456/2015
09.09.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u postupku predlagača P.K. iz N.B., odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu R4 P 77/15 od 06.08.2015. godine, na sednici održanoj 09.09.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Višeg suda u Leskovcu R4 P 77/15 od 06.08.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Leskovcu R4 P 77/15 od 06.08.2015. godine, odbačen je kao nerazumljiv zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku podnosioca zahteva K.P. iz N.B..
Protiv navedenog rešenja predlagač je lično izjavio žalbu, zbog bitnih povreda parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, predlažući da se ožalbeno rešenje preinači i usvoji njegov zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.
Odlučujući o izjavljenoj žalbi predlagača na osnovu člana 8b. stav 3. Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, broj 116/08...101/13), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje, primenom člana 402. u vezi člana 386. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11...55/14), u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Sl. glasnik SRS“, broj 25/82...“Sl. glasnik RS“, broj 46/95...55/14), na čiju primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova, pa je našao da žalba nije osnovana.
U postupku donošenja rešenja nije učinjena bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7, 9. ZPP, na koju se u postupku po žalbi pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede postupka se u žalbi ne ukazuje.
Postupajući po zahtevu predlagača Viši sud u Leskovcu je utvrdio da je predlagač podneo zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku Višem sudu u Pirotu 25.02.2015. godine. Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda R 60/2015 od 26.03.2015. godine, za postupanje u ovoj pravnoj stvari je određen Viši sud u Leskovcu.
Po prijemu spisa predmeta Viši sud u Leskovcu je našao da je predmetni zahtev neuredan - nije razumljiv, pa je rešenjem R4 P 71/15 od 28.07.2015. godine, zahtev vraćen podnosiocu radi dopune i ispravke pod pretnjom propuštanja u roku od 8 dana od dana prijema rešenja.
Dana 04.08.2015. godine, predlagač je ovom sudu vratio zahtev bez suštinskih izmena gde navodi da se kod tog suda vodi veći broj parničnih i krivičnih predmeta između K.LJ. i G.T.. Predlagač je naveo da se u pojedinim predmetima i on javlja u svojstvu suparničara i da porodica K. trpi dugogodišnje nasilje od strane G.T., sa elementima nasilja u porodici, pa predlaže usvajanje privremenih mera i donošenje presude kojom se uređuju imovinski odnosi između K.LJ. i G.T.. Takođe navodi da su sudije koje su postupale u brojnim parničnim, krivičnim i izvršnim predmetima postupale nezakonito i onemogućavale predlagaču pravnu zaštitu i time su mu naneli nematerijalnu i materijalnu štetu.
Viši sud u Leskovcu je konstatovao da u zahtevu predlagača ne postoji određeni zahtev za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i zahtev za ubrzanje postupka kako bi sud u smislu člana 8a Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, broj 116/08...101/13), o povredi prava na suđenje u razumnom roku uopšte mogao da odlučuje.
Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je Viši sud u Leskovcu, primenio odredbe člana 192. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/2011), kojim je propisano da tužba mora da sadrži određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednog traženja, činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev, dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice, vrednost predmeta spora kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak.
Odredbom člana 101. stav 4. ZPP, propisano je, da će se smatrati da je podnesak povučen ako ne bude vraćen sudu u određenom roku a ako bude vraćen bez ispravke, odnosno dopune, biće odbačen.
Kako u konkretnom slučaju zahtev predlagača ne sadrži određeni zahtev za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku kao ni zahtev za ubrzanje postupka, te da u zahtevu nisu tačno navedeni ni brojevi predmeta ni dužina trajanja postupka kojim je eventualno povređeno pravo stranke na suđenje u razumnom roku, ne može se utvrditi povodom kog predmeta je predlagač tražio zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, niti na koji način su prvostepeni sudovi povredili njegovo pravo, to je Viši sud pravilno odbacio zahtev predlagača kao nerazumljiv – neuredan.
Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 401. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća-sudija
Ljubica Milutinović,s.r.