Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 54/15 od 02.04.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog N.J., a presuda Osnovnog suda u Negotinu K 616/13 od 15.09.2014. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog N.J., advokat N.K., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povrede zakona iz čl. 74, 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zathev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.J., advokata N.K. je osnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u preostalom delu neosnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen zakon u smislu člana 439. tačka 2) ZKP, jer iz činjeničnog opisa radnji izvršenja zbog kojih je okrivljeni pravnosnažno osuđen, a da ih je učinio 11.12.2012. godine i 21.01.2013. godine, prema svom maloletnom sinu M.J., proizilazi jedno krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, budući da je krivično delo nasilje u porodici trajno krivično delo čija se posledica sastoji u ugrožavanju spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana porodice, pa se isto može izvršiti sa jednom ili više radnji.

Naime, pobijanom prvostepenom presudom okrivljeni je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ jer je 11.12.2012. godine primenom nasilja drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrozio spokojstvo, telesni integritet i duševno stanje člana svoje porodice, svog sina oštećenog maloletnog M.J., tako što mu je uputio reči uvrede i više puta ga udario po glavi, te je okrivljeni oglašen krivim i zbog izvršenja još jednog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, jer je 21.01.2013. godine drskim ponašanjem ugrozio duševno stanje člana svoje porodice, svog sina oštećenog maloletnog M.J., na taj način što je bez ikakvog povoda u porodičnoj kući počeo da vređa svog sina.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, a kako je u konkretnom slučaju okrivljeni radnje koje je preduzeo prema svom sinu maloletnom M.J., a kojim radnjama je ugrozio spokojstvo, telesni integritet i duševno stanje maloletnog M.J., preduzimao 11.12.2012. godine i 21.01.2013. godine, dakle u kratkom vremenskom razmaku i na sličan način, jer je u oba navrata vređao člana svoje porodice, to u konkretnom slučaju sud nije okrivljenog mogao da oglasi krivim za dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ. Naime, sud je trebalo da ima u vidu da je okrivljeni u kraćem vremenskom periodu u dva navrata na slične načine i to prvi put vređanjem i udaranjem maloletnog oštećenog po glavi, a drugi put samo vređanjem maloletnog oštećenog, ugrozio spokojstvo, telesni integritet i duševno stanje člana svoje porodice – svoga maloletnog sina, te da se usled tih radnji koje je preduzimao okrivljeni, oštećeni nalazio u jednom kontinuiranom stanju koje je započelo 11.12.2012. godine kada mu je okrivljeni uputio reči uvrede i više puta ga udario po glavi, i nastavilo se 21.01.2013. godine kada ga je okrivljeni vređao.

Polazeći od navedenog, po oceni ovog suda, prvostepeni sud je prilikom pravne kvalifikacije ovako napred opisanog utvrđenog činjeničnog stanja, izveo pogrešan zaključak, a koji je prihvatio i drugostepeni sud, kada je radnje okrivljenog kvalifikovao kao dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, zbog čega je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na štetu okrivljenog. Zbog toga je Vrhovni kasacioni sud otklonio navedenu povredu zakona preinačenjem pravnosnažnih presuda i okrivljenog N.J. umesto za dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ oglasio krivim za jedno krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, nalazeći da se u radnjama okrivljenog opisanim u izreci prvostepene presude stiču bitna obeležja navedenog krivičnog dela.

S obzirom na ovako donetu odluku, Vrhovni kasacioni sud je okrivljenog za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, primenom člana 54. KZ kao i čl. 56. i 57. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od devet meseci, nalazeći da je izrečena kazna zatvora u trajanju od devet meseci po vrsti i dužini trajanja u potpunosti primerena krivična sankcija izvršenom krivičnom delu kojom će se sprečiti da okrivljeni N.J. ubuduće čini ovakva ili slična krivična dela i čime će se u svemu ostvariti svrha izricanja krivičnih sankcija i svrha kažnjavanja predviđene u odredbama čl. 4. i 42. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu i da su u izreci pobijane prvostepene presude opisane i radnje koje je okrivljeni preduzeo prema članu svoje porodice oštećenoj D.V. i to dana 21.01.2013. godine, a kojim radnjama je navedeno da je okrivljeni njoj ugrozio spokojstvo i telesni integritet. Međutim, imajući u vidu da se radnja izvršenja kod krivičnog dela nasilje u porodici vrši prema jednom članu svoje porodice, a u slučaju ako su radnje preduzete prema različitim oštećenim licima postojaće onoliko dela u sticaju koliko ima oštećenih, te kako u konkretnom slučaju okrivljeni za radnje koje je preduzeo prema oštećenoj D.V., a koje bi se mogle kvalifikovati kao krivično delo iz člana 194. stav 1. KZ, pobijanim pravnosnažnim presudama nije oglašen krivim, to Vrhovni kasacioni sud odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, nije mogao izmeniti pobijane presude na štetu okrivljenog i oglasiti ga krivim za krivično delo za koje pobijanim presudama nije oglašen krivim.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i to da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i u vezi sa tim navodi da je činjenično stanje u pobijanim presudama između ostalog utvrđeno i na osnovu izveštaja Centra za socijalni rad u Kladovu 560-123/13 od 11.03.2013. godine, a sadržinu kog izveštaja prvostepeni sud navodi u obrazloženju svoje presude i između ostalog navodi i to što je oštećeni maloletni M.J. govorio u Centru za socijalni rad u Kladovu, te kako je oštećeni maloletni M.J. na glavnom pretresu iskoristio svoje zakonsko pravo iz člana 94. ZKP da ne svedoči to je, po oceni branioca, sud morao da izdvoji iz spisa kako iskaz koji je maloletni dao u prethodnom postupku pred istražnim sudijom, tako i navedeni izveštaj Centra za socijalni rad u Kladovu. Zbog svega navedenog branilac smatra da je izveštaj Centra za socijalni rad u Kladovu nezakonit dokaz i da je isti morao biti izdvojen iz spisa predmeta, što nižestepeni sudovi nisu učinili, pa se pobijane presude zasnivaju na nezakonitom dokazu.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, izveštaj Centra za socijalni rad u Kladovu broj 560-123/13 od 11.03.2013. godine je dokaz koji je pribavljen u skladu sa tada važećim Zakonikom o krivičnom postupku i koji je u propisanom obliku izdat od Centra za socijalni rad, te sam za sebe predstavlja zakonit dokaz. Pri čemu činjenica da je maloletni oštećeni M.J. iskoristio svoje zakonsko pravo da ne svedoči u predmetnom postupku, ne može uticati na zakonitost navedenog dokaza, već samo na zakonitost iskaza koje je maloletni oštećeni dao kao svedok, a koji iskaz ovog svedoka dat na zapisniku o uzimanju izjave od svedoka Ki 188/13 od 24.07.2013. godine je rešenjem suda donetim na glavnom pretresu 04.06.2014. godine izdvojen iz spisa i isti nije korišćen kao dokaz u ovom postupku, niti su na tom iskazu zasnovane pobijane presude.

Iz iznetih razloga, neosnovano branilac okrivljenog zahtevom za zaštitu zakontosti ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i da je tokom postupka povređen zakon iz člana 74. ZKP, jer branilac koji je okrivljenom bio postavljen po službenoj dužnosti nije okrivljenom pružio adekvatnu i delotvornu stručnu pomoć, pri čemu branilac u zahtevu navodi radnje zbog kojih smatra da je branilac koji je okrivljenom bio postavljen po službenoj dužnosti tokom postupka bio pasivan.

Kako se u konkretnom slučaju postupak prema okrivljenom vodio zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od dve do deset godina, te imajući u vidu da je članom 74. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku koji je stupio na snagu 01.10.2013. godine propisano da okrivljeni mora imati branioca ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna i to od prvog saslušanja pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, to je u konkretnom slučaju, a nakon stupanja na snagu navedenog Zakonika o krivičnom postupku, kojim je za razliku od prethodno važećeg ZKP za predmetno krivično delo propisana obavezna odbrana, okrivljenom postavljen branilac po službenoj dužnosti u smislu člana 76. u vezi člana 74. tačka 2) ZKP, koga je okriljeni imao sve do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, zbog čega su neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima ističe povredu zakona iz člana 74. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na usvajajući deo, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, a u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar - savetnik                                                                                            Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović, s.r.                                                                       Janko Lazarević, s.r.