.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 521/2015
24.06.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Milunke Cvetković, Sonje Pavlović i Gorana Čavline, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog N.P., zbog produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 1. u vezi člana 61. stav 5. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.P., adv. S.P., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu 1K 108/14 od 27.01.2015. godine i Višeg suda u Čačku Kž 14/15 od 14.04.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 24.06.2015. godine, jednoglasno, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.P., adv. S.P. podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu 1K 108/14 od 27.01.2015. godine i Višeg suda u Čačku Kž 14/15 od 14.04.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu 1K 108/14 od 27.01.2015. godine, okrivljeni N.P. oglašeni je krivim zbog produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 1. u vezi člana 61. stav 5. Krivičnog zakonika za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko u roku od dve godine po pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo i istovremeno je osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od dva meseca po pravnosnažnosti presude, a ako istu ne plati u ostavljenom roku biće zamenjena kaznom zatvora i to tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne biti određen jedan dan kazne zatvora.
Okrivljeni je obavezan i da na ime sudskog paušala plati iznos od 5.000,00 dinara na ime ostalih troškova krivičnog postupka iznos od 41.667,00 dinara sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.
Presudom Višeg suda u Čačku Kž 14/15 od 14.04.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog N.P. i presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu 1K 108/14 od 27.01.2015. godine potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog N.P., adv. S.P. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude i prema okrivljenom odbije optužbu.
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.P., adv. S.P., u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavljen je Republičkom javnom tužiocu, nakon čega je Vrhovni kasacioni sud održao sednicu veća o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog (član 488. stav 2. ZKP), jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.
Na sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.
Branilac okrivljenog N.P. u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ne opredeljuje konkretno učinjenu povredu zakona, ali iz obrazloženja zahteva proizilazi da je zahtev podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, a Vrhovni kasacioni sud iznete navode ocenjuje neosnovanim.
Branilac okrivljenog N.P. u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da u radnjama koje su navedene u izreci prvostepene presude na strani 2, stav 2, stav 3, stav 4, stav 5, stav 6, stav 7 i stav 8 nema obeležja krivičnog dela poreske utaje iz člana 229. stav 1. Krivičnog zakonika, jer su svi pojedinačni iznosi navedeni u tim stavovima ispod iznosa od 150.000,00 dinara, a da zakon propisuje da je za postojanje obeležja dela potrebno da se radi o iznosima koji premašuju 150.000,00 dinara utaje poreza ili doprinosa u fiskalnoj godini, te da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a Vrhovni kasacioni sud ove navode ocenjuje neosnovanim.
Naime, istu povredu zakona branilac je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su isti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude na stranama 2 i 3 dao jasne razloge koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu čana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.
Neosnovano se zahtevom branioca okrivljenog ukazuje da u radnjama okrivljenog N.P. nema obeležja krivičnog dela poreske utaje jer je za postojanje ovog krivičnog dela „bitan samo neevidentiran prihod kao osnovica za oporezivanje ...“ odnosno da je navedenim pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP.
Naime, krivično delo poreske utaje iz člana 229. stav 1. KZ, ima tri alternativno postavljene radnje izvršenja, od kojih jedna radnja izvršenja jeste i neprijavljivanje zakonito stečenih prihoda, odnosno predmeta ili drugih činjenica, koje su od uticaja na obavezu plaćanja poreza, doprinosa ili dažbina.
U konkretnom slučaju okrivljenom N.P. izrekom prvostepene presude se stavlja na teret da „nije prijavio zakonito stečene prihode“.
Dakle, radnja izvršenja navedenog krivičnog dela se vezuje za zakonito stečene prihode, koji mogu biti i evidentirani i neevidentirani, a ne i za one koji su stečeni na protivpravan način, pa se neosnovano zahtevom tvrdi da je za postojanje krivičnog dela poreske utaje bitan samo neevidentiran prihod, koji čini obeležje dela a ne i evidentirani.
S`toga i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela, za koje je okrivljeni N.P. oglašen krivim proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela poreske utaje iz člana 229. stav 1. KZ-a, pa suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog su neosnovani.
Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci presude.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Mila Ristić,s.r. Nevenka Važić,s.r.
