Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1812/13 od 19.02.2015. godine, odbijene su, kao neosnovane, žalba Višeg javnog tužioca u Novom Pazaru, zajednička žalba okrivljenog E.P. i njegovog branioca, žalba branioca okrivljenog A.B., a povodom izjavljenih žalbi preinačena je presuda Višeg suda u Novom Pazaru K 89/12 od 11.02.2013. godine, samo u pogledu odluke o troškovima krivičnog postupka, tako što su okrivljeni E.P. i A.B. obavezani da na ime troškova krivičnog postupka plate: okrivljeni E.P. 293.437,50 dinara, a okrivljeni A.B. 359.337,00 dinara, te da oštećenoj Š.R. plate po 115.782,00 dinara, kao i po 7.000,00 dinara na ime sudskog paušala sve u roku od 30 dana, po dostavljanju ove presude pod pretnjom izvršenja, a u preostalom - nepreinačenom delu prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, u osuđujućem delu, branilac okrivljenog E.P., advokat E.D., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. u vezi člna 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev usvoji, te da pobijane presude u osuđujućem delu ukine i predmet vrati Višem sudu u Novom Pazaru na ponovno suđenje ili da presudu Apelacionog suda u Kragujevcu preinači tako što će okrivljenog E.P. osloboditi od optužbe u osuđujućem delu prvostepene presude, te da odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži u smislu čl. 488. st. 3. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, uz primenu člana 604. ZKP-a („Službeni glasnik RS“, broj 72/2011) našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Branilac okrivljenog E.P., advokat E.D., u podnetom zahtevu navodi da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen zakon na štetu okrivljenog - odredba člana 439. tačka 1. ZKP, jer delo za koje se goni (za koje je oglašen krivim i osuđen) nije krivično delo. Prema stavu odbrane, u radnjama okrivljenog E.P. nije bilo niti sile niti pretnje, dok u radnjama oštećene Š.R. nije bilo otpora već nastranosti i perverzije.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud je ove navode u zahtevu ocenio je kao neosnovane. Naime, iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni E.P. oglašen krivim „... da je okrivljeni E.P. najpre zatražio od oštećene Š.R. da sa njim i okrivljenim A.B., ima oralni seks, te pošto je oštećena odbila to da učini, prema njoj upotrebio silu tako što je više puta udario otvorenom šakom, kojom silom je savladao otpor oštećene i prinudio je na čin izjednačen sa obljubom - oralni seks, stavljanjem svog polnog organa u usta oštećene...“, proizlaze sva bitna obeležja, kako objektivna tako i subjektivna, bića krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. KZ, te su predmetne radnje okrivljenog E.P. pravilno pravno kvalifikovane kao krivično delo silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. KZ. Pobijane pravnosnažne presude nisu donete uz povredu zakona - odredbe čl. 439. tačka 1. ZKP, te su suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov,s.r.                                                                                        Dragiša Đorđević,s.r.