Odlučujući o žalbi predlagača na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/08 ... 101/13), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom člana 386. a u vezi sa članom 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14) na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ broj 25/82 i 48/88; „Službeni glasnik RS“ broj 46/95 ... 55/14) na čiju primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova i utvrdio da je žalba predlagača neosnovana.

U postupku donošenja ožalbenog rešenja, nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku na koje se u postupku po žalbi pazi po službenoj dužnosti, kao ni bitna povreda iz tačke 12. ovog zakona na koju se žalilac neosnovano poziva. Pobijano rešenje nema nedostataka zbog kojih se ne bi mogla ispitati njegova zakonitost i pravilnost i sadrži jasne razloge koje nisu u suprotnosti sa stanjem u spisima predmeta.

Prema stanju u spisima predmeta predlagač je podneo zahtev za zaštitu prva na suđenje u razumnom roku s pozivom na odredbu člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i tražio da se utvrdi da mu je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St 114/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zatim je tražio da se naloži Privrednom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se stečajni postupak okončao u najkraćem roku i da mu se odredi primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 84.490,00 dinara. Troškove postupka je tražio i iste je opredelio.

Privredni apelacioni sud rešavajući po zahtevu predlagača a na osnovu pribavljenog izvetšaja prvostepenog suda o toku stečajnog postupka u predmetu St 114/10, utvrdio je sledeće činjenično stanje.

Postupak nad stečajnim dužnikom V.e.–i. DOO iz B. otvoren je rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu St 80/07 od 16.06.2008. godine i vodi se po odredbama Zakona o stečajnom postupku. Odluka o bankrotstvu odnosno unovčenju imovine stečajnog dužnika doneta je 26.02.2009. godine a rešenjem od 16.06.2010. godine odobrena je delimična isplata minimalnih zarada bivšim radnicima u visini od 20 % priznatih i utvrđenih potraživanja a u drugom isplatnom redu. U toku stečajnog postupka unovčena je pokretna imovina stečajnog dužnika a nepokretnosti na adresi … unovčene su 08.02.2014. godine. Nakon unovčenja ove imovine isplaćeno je potraživanje razlučnom poveriocu koje je utvrđeno, zatim je rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 19.02.2005. godine odborena i delimična deoba radi isplate utvrđenih potraživanja poverilaca drugog isplatnog reda koja je izvršena 21.01.2015. godine. Predlagač je stečajni poverilac po osnovu neisplaćenih zarada, regresa i doprinosa i njegova potraživanja su utvrđena u drugom i četvrtom isplatnom redu. Delimičnom deobom koja je sprovedena 21.01.2015. godine isplaćen je deo potraživanja predlagača u drugom isplatnom redu u iznosu od 100 % utvrđenog potraživanja. Na osnovu izveštaja stečajnog upravnika, preostalo je unovčenje nepokretne imovine u Zaječaru pa se očekuje nakon okončanja parnica koje su u toku da će se pristupiti i namirenju poverilaca ostalih isplatnih redova a sve to shodno odredbama Zakona o stečajnom postupku.

Odlučujući o zahtevu predlagača za povredu prava na suđenje u razumnom roku, Privredi apelacioni sud imajući u vidu dužinu trajanja postupka, značaj prava za predagača obzirom da se radi o potraživanju po osnovu rada koje je od vitalnog i egzistecionalnog značaja za predlagača, kao i činjenicu da predlagač nije doprineo dužini trajanja postupka, usvojio je zahtev predlagača i utvrdio da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zbog čega je i naložio Privrednom sudu u Beogradu da u što kraćem roku okonča stečajni postupak, kako bi se predlagač i ostali stečajni poverioci mogli namiriti u svojim potraživanjima prema raspoloživoj deobnoj masi.

Odlučujući o zahtevu predlagača za naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku, koja je opredeljena u iznosu od 84.490,00 dinara, Privredni apelacioni sud je utvrdio da je zahtev delimično osnovan, pa je dosudio predlagaču od 10.000,00 dinara a preko tog iznosa zahtev odbio kao neosnovan. Privredni apelacioni sud je zaključio da se dosuđenom naknadom uz meru kojom je naloženo sudu da se postupak okonča u što kraćem roku, postiže svrha instituta zaštite prava na suđenje u razumnom roku.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je Privredni apelacioni sud pravilno utvrdio da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, naložio okončanje stečajnog postupka u što kraćem roku i pravilno odlučio o visini naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Odredbom člana 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova, sud može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava, ako utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan. Iz sadržine navedene odredbe proizilazi da se radi o specifičnoj vrsti postupka koja ima za cilj ubrzanje okončanja postupka u kome je došlo do prekoračenja razumnog roka za pravnosnažno presuđenje. Imajući u vidu sadržinu, kao i cilj i svrhu navedene zakonske odredbe, obaveza suda koji utvrdi da postoji povreda prava na suđenje u razumnom roku je pre svega da odredi rok u kome će okončati postupak u kome je došlo do povrede prava, pa shodno iznetom kako je u ovom slučaju i određeno okončanje postupka u što kraćem roku, to je u suštini i najvažnija mera koja se preduzima u ovom postupku. Privredni apelacioni sud shodno okolnostima slučaja je utvrdio primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 10.000,00 dinara. Primerena naknada ne predstavlja naknadu štete, već uz izricanje mere za okončanje postupka predstavlja satisfakciju za utvrđenu povredu prava a visina se određuje u zavisnosti od okolnosti svakog konkretnog slučaja, pri čemu se posebno ceni priroda zahteva odnosno značaj predmeta spora za podnosioca zahteva, postupanje suda kao i drugih učesnika i predlagača u postupku.

Privredi apelacioni sud kod utvrđivanja visine naknade je imao u vidu celinu postupka u kome bi predlagač ostvario svoje pravo, hitnost postupka, značaj prava, kao i praksu Vrhovnog kasacionog suda a i ekonomske i socijalne prilike Republike Srbije i stepen privrednog i društvenog razvoja Republike Srbije, te je adekvatno mogućnostima budžeta Republike Srbije odredio visinu u dosuđenom iznosu.

Prema svemu izloženom, neosnovani su navodi žalbe predlagača da je Privredni apelacioni sud pogrešno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje i pogrešno primenio materijalno pravo. U žalbi se ne navodi koje je to činjenično stanje pogrešno sud utvrdio a koje nije ni utvrđeno, tako da su ovi navodi paušalni. Što se tiče primene materijalnog prava, Privredni apelacioni sud je pravilno primenio kako odredbe Zakona o uređenju sudova, tako i drugih zakona te su i ovi navodi žalbe neosnovani.

Neosnovani su navodi žalbe da Privredni apelacioni sud prilikom donošenja pobijanog rešenja, nije vodio računa o kakvoj vrsti postupka se radi i značaju postupka za predlagača, jer je sve te okolnosti i činjenice Privredni apelacioni sud cenio i pravilno ocenio i prema konkretnom slučaju odredio visinu primerene naknade koja je u skladu sa praksom Vrhovnog kasacionog suda.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud koji postupa u ovom slučaju kao drugostepeni sud je prihvatio zaključak Privrednog apelacionog suda i ocenio da je pravilno određena naknada od 10.000,00 dinara koja zajedno sa izrečenom merom za ubrzanje posutpka, predstavlja adekvatnu satisfakciju za utvrđenu povredu prava na suđenje u razumnom roku. Kako nema okolnosti koje bi opravdale dosuđivanje naknade u većem iznosu, pravilno je odbijen zahtev predlagača preko navedenog iznosa kao neosnovan.

To su razlozi na osnovu kojih je Vrhovni kasacioni sud primenom člana 401. tačka 2. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.

Obzirom da predlagač nije uspeo u žalbenom postupku, to mu i ne pripada pravo na troškove žalbenog postupka, zbog čega je saglasno odredbi člana 165. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u stavu 2. izreke.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.