Protiv ovih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog N.D., advokat G.N., zbog povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) član 438. stav 1. tačka 9) člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 1) i tačka 2), člana 441. stav 4, člana 460. i člana 439. tačka 1) i tačka 3) ZKP, kao i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi branioca okrivljenog ili da navedene presude preinači tako što će prema okrivljenom odbiti optužbu da je izvršio navedena krivična dela te da na sednicu veća Vrhovnog kasacionog suda pozove okrivljenog i njegovog branioca.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, koga nije obavestio o sednici veća, kao ni branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.D., pobijaju pravnosnažne presude zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ukazivanjem da je optužba prekoračena time što je prvostepeni sud bitno izmenio izreku presude u odnosu na optužbu izostavljajući pojedine delove činjeničnog opisa iz optužnog akta, što nije bio ovlašćen da učini bez prethodne izmene optužnice od strane Višeg javnog tužioca u Nišu, čime je povredio objektivni identitet optužbe, te da je sud prekoračio optužbu i time što je Viši javni tužilac u Nišu na glavnom pretresu održanom dana 15.04.2011. godine izmenio pravnu kvalifikaciju dela stavljajući okrivljenom na teret krivično delo iz člana 348. stav 2. u vezi stava 1. KZ, dok su u ostalom delu činjenični opis i pravna kvalifikacija ostali neizmenjeni.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud izostavljanjem dela činjeničnog opisa iz dispozitiva optužnice koji se odnosi na one radnje okrivljenog koje tokom postupka nisu dokazane, izreku presude samo upodobio činjeničnom stanju utvrđenom na glavnom pretresu, što je povoljnije za okrivljenog, pa sledstveno iznetom, a nasuprot navodima zahteva, objektivni identitet između optužbe i presude nije povređen. Pored toga, sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela u smislu člana 420. stav 2. KZ, a u konkretnom slučaju sud je okrivljenog oglasio krivim za ono krivično delo koje mu je optužnicom i bilo stavljeno na teret (što proizlazi iz završne reči javnog tužioca iznete na glavnom pretresu održanom 10.12.2012. godine), tako da u konkretnom slučaju a nasuprot navodima zahteva, pravna ocena krivičnog dela u odnosu na optužni akt nije izmenjena.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog pravnosnažnu presudu neosnovano pobija zbog bitne povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje da je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim za krivično delo iz člana 348. stav 4. u vezi stava 2. i stava 1. KZ za čije postojanje je neophodan direktan umišljaj učinioca, što je prvostepeni sud propustio da navede u izreci presude, koja pored toga ne sadrži sve konstitutivne elemente opšteg pojma krivičnog dela, jer u istoj nije opisana radnja izvršenja navedenog krivičnog dela, čime je, prema navodima zahteva pravnosnažnom presudom povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, na štetu okrivljenog.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane. Ovo stoga, jer su u izreci prvostepene presude naznačene sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 2. i stava 1. KZ, uključujući i opis radnje izvršenja krivičnog dela i krivicu okrivljenog, s obzirom na to da je u istoj navedeno da je okrivljeni neovlašćeno nosio protivno odredbama člana 5. stav 1. u vezi člana 2. stav 2. tačka 4) Zakona o oružju i municiji rasprskavajuće oružje – ručnu bombu „...“, čija nabavka i držanje nije dozvoljeno građanima, pri čemu je bio svestan svojih radnji i zabranjenosti neovlašćenog nošenja rasprskavajućeg oružja – ručne bombe, pa je izvršenje dela i hteo.

Iz iznetog proizlazi da nižestepeni sudovi nisu na štetu okrivljenog N.D., povredili krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, u pitanju da li je delo za koje je okrivljeni oglašen krivim krivično delo, pa je zahtev branioca okrivljenog u odnosu na ovu povredu krivičnog zakona ocenjen kao neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje da je sud prilikom odmeravanja kazne okrivljenom kao otežavajuće okolnosti cenio i društvenu opasnost izvršenog krivičnog dela i jačinu ugrožavanja i povrede zaštićenog dobra, koje okolnosti predstavljaju zakonska obeležja predmetnih krivičnih dela, pa se samim tim ne mogu uzimati u obzir kao otežavajuće okolnosti kod odmeravanja kazne, čime se zahtevom ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, u vezi člana 54. stav 3. KZ.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izneti navodi zahteva neosnovani, jer su nižestepeni sudovi ocenili da navedene okolnosti (društvena opasnost, jačina ugrožavanja i povreda zaštićenog dobra) prelaze meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela, a ta ocena nižestepenih sudova je u skladu sa pravilima o odmeravanju kazne koja su propisana u članu 54. stav 3. KZ, tako da po oceni ovog suda odlukom o krivičnoj sankciji nije povređen zakon i samim tim nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, pa je zahtev branioca okrivljenog i u odnosu na ovu povredu zakona ocenjen kao neosnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog pravnosnažnu presudu pobija i zbog odluke o troškovima krivičnog postupka u smislu člana 441. stav 4. ZKP, navodima da je sud pogrešno odmerio i troškove krivičnog postupka (pa pet puta pozivao veštaka B.P., umesto da je jednom odredio veštačenje Biološkog fakulteta), zbog čega je trebalo prema stavu branioca da ovi troškovi padnu na teret budžeta.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane jer je prvostepeni sud pravilno odmerio troškove krivičnog postupka primenom člana 193. i 196. ZKP („Sl. list SRJ“, broj 70/2001... „Sl. glasnik RS“, broj 72/2009) i odredaba Advokatske tarife. U vezi sa tim Vrhovni kasacioni sud nalazi da je sud pravilno obavezao okrivljenog da na ime troškova krivičnog postupka plati sudu utvrđeni iznos nagrade i troškova veštaka B.P., imajući u vidu da je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim, te da je stoga dužan da naknadi sve troškove krivičnog postupka u smislu ranije važeće odredbe člana 196. ZKP, pa su izneti navodi u zahtevu branioca okrivljenog kojima se pravnosnažna presuda pobija zbog odluke o troškovima krivičnog postupka u smislu člana 441. stav 4. ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog N.D., u zahtevu ističe da prvostepena presuda ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama a posebno o postojanju direktnog umišljaja kod okrivljenog, kao i da su dati razlozi presude protivrečni i nejasni, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP; da je nerazumljiv navod izreke presude da se okrivljeni nalazio „u blizini porodične kuće oštećenog, kada je aktivirao ručnu bombu“, čime se ukazuje da je izreka pravnosnažne presude nerazumljiva i da je na taj način učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, te da prvostepeni sud u ponovljenom postupku, nije postupio po nalogu iz odluke drugostepenog suda da obavi novo DNK veštačenje, kojim navodima se ukazuje da je prvostepeni sud postupio suprotno odredbi člana 460. ZKP. Kako članom 485. stav 4. ZKP istaknute povrede zakona nisu propisane kao razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti ovaj vanredni pravni lek, to je zahtev branioca okrivljenog N.D. u pogledu iznetih navoda ocenjen kao nedozvoljen.

U zahtevu branioca okrivljenog ukazuje se i to da okrivljeni nije imao motiv da baci bombu na stan sina oštećenog kod koga je bio u radnom odnosu, imajući u vidu da je okrivljeni u radnom sporu naplatio celokupan iznos zarade koji mu je dugovao oštećeni, da je nemoguće da se ručna bomba ubaci preko zatvorenog prozora levom ivicom kuće, jer je to u suprotnosti sa zapisnikom o uviđaju sa lica mesta od 03.10.2010. godine u kome je konstatovano da su u dnevnoj sobi oštećenog pronađena samo dva gelera, a da je staklo na vratima polomljeno sa unutrašnje strane na tri mesta, što prema navodima zahteva ukazuje na to da je oštećeni uzeo učešća u predmetnom događaju; da veštak B.P. nije imala odgovarajući sertifikat, pa se u vezi sa tim osporavaju činjenice utvrđene na osnovu njenog nalaza i mišljenja; da nije na siguran i pouzdan način dokazano postojanje DNK profila na kašiki ručne bombe kao ni činjenica da je okrivljeni bacio ručnu bombu na kuću oštećenih, kojim navodima se, po oceni ovog suda, u suštini osporava ocena izvedenih dokaza i ukazuje da se pravnosnažna presuda zasniva na pogrešno i nepotupno utvrđenom činjeničnom stanju, što ne može biti predmet ispitivanja po zahtevu za zaštitu zakonitosti okrivljenog u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja je dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog u smislu člana 485. stav 4. ZKP. Međutim, imajući u vidu da branilac u zahtevu ne obrazlaže ovaj razlog pobijanja pravnosnažne presude i da je Vrhovni kasacioni sud u smislu člana 489. stav 1. ZKP prilikom odlučivanja u zahtevu vezan razlozima, delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu, te da nije ovlašćen da po službenoj dužnosti tumači zahtev i ocenjuje u čemu se sastoji povreda zakona, na koju se branilac poziva, to je ocenjeno da zahtev branioca okrivljenog u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                             Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                            Janko Lazarević,s.r.