Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 360/15 od 04.06.2015. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog D.P., preinačena je prvostepena presuda, samo u pogledu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud, primenom člana 45. stav 5. i 6. KZ, odredio da će se kazna zatvora u trajanju od osam meseci na koju je okrivljeni osuđen prvostepenom presudom zbog produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje, a koje prostorije okrivljeni ne sme napuštati u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija te je istovremeno određeno da će sud, ukoliko okrivljeni jednom u trajanju od preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, odrediti da okrivljeni ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok su žalbe branioca okrivljenog u preostalom delu i žalbe Višeg javnog tužioca u Čačku odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv ovih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog D.P., advokat M.V., zbog povrede krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. i stav 2. ZKP, u vezi člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine navedene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati Apelacionom sudu na ponovno odlučivanje ili da se obe presude preinače tako što će okrivljeni biti oslobođen od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu koga nije obavestio o sednici veća kao ni branioca okrivljenog nalazeći da njegovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Branilac okrivljenog D.P. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa obrazloženjem da je okrivljeni oglašen krivim i osuđen za produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, iako u konkretnom slučaju ne postoji subjektivno obeležje predmeta krivičnog dela, odnosno krivica okrivljenog, što isključuje postojanje krivičnog dela. Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje i to da je u konkretnom slučaju isključena i protivpravnost dela jer, prema navodima zahteva, novac podignut u gotovini sa računa Akademije može predstavljati samo zaradu, odnosno dobit okrivljenog kao vlasnika kapitala, a ne protivpravnu imovinsku korist, a da bi se protivpravnost mogla tražiti samo u propustu da se plati porez na navedeni iznos, koji propust bi bio u domenu prekršaja, a ne krivičnog dela.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva branioca okrivljenog ocenjuje neosnovanim jer iz činjenica i okolnosti navedenih u izreci prvostepene presude proizlaze sva zakonska obeležja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, uključujući i krivicu okrivljenog, pa se suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog ocenjuju neosnovanim.

Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovane i navode zahteva branioca okrivljenog da je pravnosnažnom presudom učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i time što je okrivljeni oglašen krivim za predmetno krivično delo iako ne postoji protivpravnost dela. Kako je zahtev podnet zbog povrede Zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja je neosnovano isticana u postupku po redovnom pravnom leku, Vrhovni kasacioni sud prihvata razloge koje je dao Apelacioni sud u Kragujevcu u drugostepenoj presudi Kž1 360/15 od 04.06.2015. godine u trećem, četvrtom i petom stavu strane 7, obrazloženja presude i na iste upućuje, u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Iz iznetih razloga, po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da je nižestepenim presudama na štetu okrivljenog povređen Krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je pobijanom pravnosnažnom presudom povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je okrivljeni osuđen za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, učinjeno u periodu od 02.03.2009. do 01.03.2011. godine, iako je odredba člana 234. KZ počela da se primenjuje 15.04.2013. godine, te da stoga okrivljeni nije mogao da bude oglašen krivim i osuđen za krivično delo koje nije postojalo u vreme preduzimanja inkriminisanih radnji.

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljenom D.P., optužnicom Višeg javnog tužioca u Čačku Kt br.48/11 od 18.05.2012. godine bilo stavljeno na teret produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, te da je Viši javni tužilac podneskom od 19.06.2013. godine izmenio optužni akt, tako što je okrivljenom stavljeno na teret izvršenje produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, za koje delo je okrivljeni pobijanim presudama oglašen krivim.

Naime, u vreme izvršenja krivičnog dela, postojalo je krivično delo zloupotreba službenog položaja koje je okrivljenom i stavljeno na teret, kada je izvršilac krivičnog dela mogao imati svojstvo službenog lica ili svojstvo odgovornog lica, dok je izmenama i dopunama Krivičnog zakonika od 24.12.2012. godine, koji zakon je važio u vreme presuđenja i u odnosu na koji zakon je Viši javni tužilac u Čačku izmenio optužni akt, propisano da učinilac krivičnog dela iz člana 359. KZ, može imati svojstvo samo službenog lica, dok su odredbe koje se odnose na zloupotrebu položaja i krivicu odgovornog lica navedenim izmenama propisane u krivičnom delu zloupotreba položaja odgovornog lica u članu 234. KZ, pa je po oceni ovoga suda, navedenim izmenama Krivičnog zakonika krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica zadržalo jasan kontinuitet sa krivičnim delom zloupotreba službenog položaja u slučaju kada se kao izvršilac javlja odgovorno lice.

Imajući u vidu da krivično delo iz člana 234. KZ, u svom zakonskom opisu ima ista obeležja kao i krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ, i to pre svega radnje izvršenja, to su po oceni ovoga suda neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da između odredbe člana 359. KZ i člana 234. KZ, koja je stupila na snagu 15.04.2013. godine ne postoji pravni kontinuitet inkriminacije i da se radi o potpuno novom krivičnom delu.

Iz iznetih razloga, po oceni suda, neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je drugostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, navodeći da odlukom Apelacionog suda u Kragujevcu nije potpuno rešena žalba branioca okrivljenog budući da nije doneta odluka o žalbenim navodima branioca koja se odnose na izrečenu meru bezbednosti i meru oduzimanja imovinske koristi.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog, iako se u zahtevu poziva na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, koja je formalno dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog u smislu člana 485. stav 4. ZKP, iznetim navodima u suštini ukazuje da drugostepeni sud nije postupio u skladu sa odredbom člana 460. ZKP, kojom je propisano da drugostepeni sud u obrazloženju svoje odluke treba da oceni žalbene navode i da iznese razloge koje je ispitivao u skladu sa članom 451. st.2. i 3. ZKP. Imajući u vidu da navedena povreda Zakona članom 485. stav 4. ZKP, nije propisana kao dozvoljen razlog zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, to je zahtev branioca okrivljenog u pogledu iznetih navoda ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                 Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                Janko Lazarević,s.r.