Presudom Apelacinog suda u Kragujevcu Kž1 309/15 od 19.05.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog M.G., a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv ovih presuda branilac okrivljenog M.G., advokat S.M., blagovremeno je podnela zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i delimično preinači prvostepenu presudu (u stavu 1. izreke), i drugostepenu presudu, tako što će okrivljenog na osnovu člana 423. stav 1. tačka 1) ZKP, osloboditi od optužbe za krivično delo nedozvoljeno nošenje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 2. KZ, ili da iste ukine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu koga nije obavestio o sednici veća, kao ni branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je prema zakonskom opisu krivičnog dela nedozvoljeno nošenje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom, radnja izvršenja dela neovlašćeno nošenje oružja, pri čemu se kao predmet izvršenja dela iz stava 2. tog člana označavaju vatreno oružje i municija čije držanje građanima nije dozvoljeno. Branilac takođe ukazuje da je u smislu člana 2. Zakona o oružju i municiji vatreno oružje ono koje izbacuje projektil potiskom baruta ili drugih gasova nastalih kao proizvod sagorevanja pogonske materije, a da predmetni pištolj u stanju u kakvom je od okrivljenog oduzet i u kakvom je bio dok ga je okrivljeni nosio – sa neispravnom udarnom iglom (što je naznačeno i u izreci prvostepene presude), ne ispunjava uslove iz člana 2. Zakona o oružju i municiji, što prema navodima zahteva, ukazuje da delo za koje je okrivljeni optužen po zakonu nije krivično delo, pa je sledstveno tome pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog povređen Krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Ovo stoga, jer iz činjenica i okolnosti naznačenih u stavu 1. izreke prvostepene presude, proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela nedozvoljeno nošenje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika.

Prema odredbi člana 2. stav 1. Zakona o oružju i municiji pod oružjem se između ostalog, podrazumeva svaka naprava izrađena, odnosno namenjena za izbacivanje projektila, tako da, s obzirom na činjenični opis radnje izvršenja dela, nižestepeni sudovi pravilno zaključuju da predmetni pištolj, bez obzira na trenutnu neispravnost, ima svojstvo oružja budući da se radilo o nedostatku manjeg obima koji nije u bitnom uticao na njegovu funkcionalnu ispravnost, zbog čega se navedeni pištolj lako mogao dovesti u stanje da se iz njega ispali metak, pa su stoga napred izneti zahtevi branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog pravnosnažna presuda neosnovano pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Što se tiče navoda zahteva branioca okrivljenog da u pogledu drugog predmeta izvršenja krivičnog dela nedozvoljeno nošenje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 2. KZ – municije, nižestepene presude ne sadrže podatke o kojoj vrsti municije se radi, niti je navedeno njeno brojčano stanje, zbog čega je prema stavu branioca nejasno koja je to municija za koju je okrivljeni oglašen krivim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se istima ukazuje da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11) ZKP, koja u smislu člana 485. stav 4. ZKP, nije razlog zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, pa je zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                    Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                   Bata Cvetković,s.r.