U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7 i 9. ZPP, na koju se u postupku po žalbi pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz tačke 12. istog stava, jer je pobijana odluka jasna, sadrži razloge o odlučnim činjenicama i nema nedostataka zbog kojih se ne može ispitati.

Predlagač je zahtevom za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku postavio zahtev za preduzimanje mera za ubrzanje postupka, kao i zahtev za dosuđivanje novčane naknade zbog povrede prava.

Članom 8a stav 1. Zakona o uređenju sudova propisano je da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, a stavom 2. da se zahtevom iz stava 1. ovog člana može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku. Prema članu 8b stav 1. istog zakona propisano je da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku.

Međutim, pravna lica koja su pod kontrolom države (država, pokrajina, lokalna samouprava, javna preduzeća, državna preduzeća, društvena preduzeća), saglasno stavu Vrhovnog kasacionog suda i u skladu sa praksom Ustavnog suda RS i Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, iako mogu da podnesu zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku radi utvrđenja povrede prava i ubrzanje postupka, istovremeno ne mogu ostvariti pravo na novčanu naknadu kao satisfakciju.

Kako je u konkretnom slučaju predlagač pravno lice čiji je osnivač Opština Sečanj, jedinica lokalne samouprave, sa 100% udela u kapitalu preduzeća, to je suprotno navodima žalbe predlagača, pravilno prvostepeni sud zaključio da predlagač nije aktivno legitimisan za ostvarenje prava na novčanu naknadu, kao satisfakciju. Dakle, i po shvatanju ovog suda, predlagaču pravilno nije dosuđena naknada, a nalaganjem prvostepenom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak okončao u najkraćem roku postići će se svrha zaštite propisana članovima 8a i 8b Zakona o uređenju sudova.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 401.tačka 1. ZPP u vezi člana 30.stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 165. stav 1. ZPP odbio zahtev predlagača za naknadu troškova sastava žalbe, s obzirom da predlagač nije uspeo sa svojom žalbom i doneo odluku kao u stavu drugom izreke.

Odlučujući o izjavljenoj žalbi Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da žalba nije dozvoljena.

Kako je postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku jednostranački, što proizilazi iz odredbe Zakona o uređenju sudova, s obzirom da se postupak može pokrenuti isključivo po zahtevu stranke, troškovi ovog postupka isplaćuju se iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, kako je to propisano članom 8b stav 2. Zakona o uređenju sudova.

U ovom postupku žalbu može izjaviti podnosilac zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je nezadovoljan odlukom suda o njegovom zahtevu, tako da obveznik isplate - Republika Srbija nije stranka u ovom postupku. Zbog toga je žalba Republike Srbije protiv pobijanog rešenja nedozvoljena, pa je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 401. tačka 1. ZPP u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.