U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Jasminke Stanojević, članova veća, u parnici tužilje S.R. iz P., čiji je punomoćnik LJ.D., advokat iz P., protiv tuženog KJP „Gradski vodovod“, Prokuplje, čiji je punomoćnik S.S., advokat iz N., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 975/13 od 13.12.2013. godine, na sednici održanoj 17.11.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 975/13 od 13.12.2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P1 br.528/12 od 21.02.2013. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i poništeno kao nezakonito rešenje tuženog broj 4201 od 23.12.2010. godine. U stavu drugom izreke, obavezan je tuženi da tužilju vrati na rad i prizna joj sva prava na radu i po osnovu rada koje je imala do dana donošenja osporenog rešenja. U stavu trećem izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 214.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 975/13 od 13.12.2013. godine, usvojena je žalba tužene i preinačena prvostepena presuda, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog i da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad kao i da joj prizna sva prava na radu i po osnovu rada koja je imala do donošenja osporenog rešenja kao i da se obaveže tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka. U stavu drugom izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 87.000,00 dinara.

Protiv drugostepene presude tužilja je blagovremeno preko punomoćnika izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede postupka se u reviziji i ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme po ugovoru o radu na radnom mestu referenta za uređenje i izgradnju komunalnih objekata. Aneksom broj 2 ugovora o radu od 14.06.2005. godine, tužilja je premeštena na poslove tehničara u pripremi i isti Aneks nije potpisala ali je faktički obavljala navedene poslove. Rešenjem o otkazu ugovora o radu 4201 od 23.12.2010. godine tužilji je otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njenim radom. Aneksom broj 4 Pravilnika o radu od 23.12.2010. godine, predviđeno je da svi zaposleni koji rade na poslovima za čijim je obavljanjem prestala potreba predstavljaju višak a Pravilnikom o opisu poslova broj 4218 od 15.12.2010. godine, brisano je radno mesto tehničara u pripremi, a poslovima referenta tehničke pripreme dodati su poslovi fakturisanja svih usluga iz oblasti niskogradnje i izgradnje i održavanju vodne kanalizacione mreže.

Na sednici Upravnog odbora tuženog održanoj 08.10.2010. godine, utvrđeno je da tuženi ima 377 zaposlenih i pokrenut je postupak utvrđivanja viška zaposlenih. Doneta je Odluka o izmeni i dopuni Pravilnika o opisu poslova kojima je utvrđeno da se 15 radnih mesta briše, čime je iskazan broj zaposlenih koji su višak, što znači da u smislu člana 153. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, tuženi nije bio dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih jer se program u smislu te odredbe donosi kada je višak 10% zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu najmanje 100 a najviše 300 zaposlenih na neodređeno vreme. Tužilji je isplaćena otpremnina.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev kao neosnovan za poništaj odluke o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad kod tuženog.

Naime, postojali su opravdani razlozi na strani poslodavca da tužilji usled ekonomskih ili organizacionih promena bude otkazan ugovor o radu, kao tehnološkom višu u smislu člana 179. tačka 9. Zakona o radu. U postupku je utvrđeno da je usled ekonomskih i organizacionih promena kod tuženog doneta odluka o izmeni i dopuni akta o organizaciji i sistematizaciji poslova, nakon odluke upravnog odbora o pokretanju postupka i utvrđivanju viška zaposlenih i da je ukinuto radno mesto na kome je tužilja radila.

Tuženi nije bio u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih u smislu člana 153-156. Zakona o radu i tužilji je isplaćena otpremnina u skladu sa članom 158. ovog Zakona. Pored toga, u situaciji kada su poslovi usled organizacionih promena ukinuti, a na kojima je bilo više zaposlenih, poslodavac je u obavezi da primeni merila i kriterijume kako bi na osnovu njih mogao da utvrdi ko je od više zaposlenih tehnološki višak, što kod tužilje nije bio slučaj jer je tužilja bila jedini izvršilac na poslovima koje je obavljala i koji su ukinuti, pa tuženi nije bio u obavezi da primeni kriterijume propisane Pravilnikom o radu.

Kako je tuženi doneo zakonito rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji na osnovu člana 179. tačka 9. Zakona o radu, to su neosnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava a i nisu ispunjeni uslovi iz člana 191. stav 1. i 2. Zakona o radu, za vraćanje tužilje na rad i priznavanje prava iz radnog odnosa.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Ljubica Milutinović,s.r.