Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. B.V., adv. A.M., je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Prema navodima zahteva, pobijanim pravnosnažnim presudama učinjene su povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u odnosu na odluku o krivičnoj sankciji, time što sud nije uzeo u obzir okolnost da okrivljeni živi sa sinom koji je psihički bolestan i kome je neophodan u svakodnevnom funkcionisanju i lečenju, pa nije odredio, primenom člana 45. stav 5. KZ, da okrivljeni izrečenu kaznu zatvora izdržava u prostorijama u kojima stanuje i nije, s obzirom na iste navedene okolnosti, okrivljenom za predmetno krivično delo izrekao uslovnu osudu primenom člana 65. KZ ili kaznu rada u javnom interesu primenom člana 52. KZ.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, jer je prvostepeni sud, ocenom značaja okolnosti koje je utvrdio i za koje je našao da su od uticaja na odluku o vrsti i visini krivične sankcije koju će izreći okrivljenom za krivično delo za koje ga je oglasio krivim, okrivljenom izrekao kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca kao adekvatnu tim okolnostima. Kako je prvostepeni sud na prednju ocenu, koja je kao pravilna prihvaćena i od strane drugostepenog suda, ovlašćen odredbama člana 54. stav 1. KZ i okrivljenom je izrekao kaznu koja je propisana zakonom za krivično delo u pitanju i u granicama propisanim zakonom, a nije po zakonu obavezan na izricanje krivične sankcije iz člana 52. KZ ili mere upozorenja iz člana 65. KZ, kao ni na određivanje načina izvršenja izrečene kazne u smislu člana 45. stav 5. KZ, kako je predstavljeno u zahtevu za zaštitu zakonitosti, to odlukom o krivičnoj sankciji, u konkretnom slučaju, nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP na koju se, neosnovano, ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP jer prvostepena presuda uopšte nema razloga o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a koje se odnose na vreme kada je oštećena J.V. završila redovno školovanje, odnosno da li se u periodu obuhvaćenom optužbom nalazila na redovnom školovanju i na pitanje da li ima mesta primeni člana 195. stav 2. KZ o nekažnjavanju okrivljenog, te primeni člana 45. stav 5. KZ na osnovu koga bi okrivljenom bilo omogućeno da izrečenu kaznu zatvora izdržava u prostorijama u kojima stanuje, ili primeni člana 52. KZ na osnovu koga bi okrivljenom bila izrečena kazna rada u javnom interesu ili primeni člana 65. KZ na osnovu koga bi okrivljenom bila izrečena uslovna osuda.

Istovremeno, u pogledu napred navedenih činjenica branilac okrivljenog osporava pravilnost i potpunost činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnoj presudi i ističe da činjenica da li se oštećena u kritičnom periodu nalazila na redovnom školovanju nije nedvosmisleno utvrđena jer sud tu činjenicu utvrđuje prihvatanjem iskaza oštećene umesto odgovarajućom potvrdom, dok navode odbrane okrivljenog da izdržavanje za oštećenu nije davao jer je nezaposlen i ima povredu kičme zbog koje nije u mogućnosti da obavlja poslove na građevini koje je ranije povremeno obavljao, sud ne prihvata, jer nisu potkrepljeni odgovarajućim pisanim dokazima i takođe, ne poklanja veru iskazu okrivljenog da ima sina koji je psihički bolesnik i čije lečenje je skupo i dodatno otežava finansijsku situaciju porodice okrivljenog, iako je za tu tvrdnju okrivljeni dostavio kao dokaz izvšetaj lekara specijaliste.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, navodeći da je okrivljeni oglašen krivim za predmetno krivično delo i osuđen na kaznu zatvora u trajanju do 3 meseca iako su ispunjeni uslovi da primenom člana 195. stav 2. KZ ne bude kažnjen. Nekažnjavanje smislu odredbe člana 195. stav 2.KZ je osnov isključenja postojanja krivičnog dela (član 112. tačka 29. KZ), što znači da se ovim navodima zahteva ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1 ) ZKP, ali se pri tom u obrazloženju zahteva branilac poziva na činjenice i okolnosti koje je okrivljeni isticao u odbrani, kao opravdane razloge za nedavanje izdržavanja, u smislu člana 195. stav 2. KZ, čije postojanje sud nije utvrdio i nije prihvatio odbranu okrivljenog u tom delu, što navode zahteva o povredi zakona o kojoj je reč svodi na osporavanje pravilnosti činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnoj presudi.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog u granicama prava koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP) mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP ni zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je zahtev branioca okr. B.V. u delu u kojem je podnet iz navedenih razloga, nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                Janko Lazarević,s.r.