Okrivljena LJ.C. obavezana je da plati sudu na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara i na ime troškova krivičnog postupka iznos od 11.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Oštećeni V. i S.G. i maloletni privatni tužilac J.G., radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni su na parnicu.

Istom presudom izrekom pod 2) okrivljeni S.C. oglašen je krivim zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ za koje je osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 10.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, a koja će se za slučaj da istu ne plati u ostavljenom roku zameniti u kaznu zatvora računajući pri tome jedan dan zatvora za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne.

Okrivljeni S.C. obavezan je i da plati sudu na ime paušala iznos od 2.000,00 dinara, i na ime troškova krivičnog postupka iznos od 11.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Privatni tužilac V.G. je radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu.

Presudom Višeg suda u Vranju 1Kž 386/15 od 17.07.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenih LJ.C. i S.C. i žalba punomoćnika oštećenih kao neosnovane, a presuda Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica u Vladičinom Hanu K 228/14 od 21.05.2015. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljene LJ.C., adv. N.Z., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude preinači i okrivljenu oslobodi od optužbe,

- branilac okrivljenog S.C., adv. N.Z., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih LJ.C. i S.C., su nedozvoljeni.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtvu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca i sam branilac koji u korist okrivljenih preduzima sve radnje koje može preduzeti i okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Prema tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju branilac okrivljenih adv. N.Z., u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda u odnosu na okrivljenu LJ.C. povređen zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, a u odnosu na okrivljenog S.C., povređen zakon iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

Naime suprotno činjeničnim utvrđenjima iz izreke prvostepene presude branilac okrivljene LJ.C., u odnosu na krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ ukazuje da je okrivljena postupala u nužnoj odbrani i da to sud nije cenio čime je povređen zakon iz člana 19. KZ, a u odnosu na krivično delo uvreda iz člana 170. KZ za koje je oglašena krivom nije ni bila u stanju zbog zdravstvenih problema da ga izvrši to jest da udari šamar oštećenom, pa stoga nisu ni ostvarena zakonska obeležja krivičnog dela u pitanju.

Takođe u odnosu na okrivljenog S.C., u zahtevu se ukazuje da nema protivpravnosti u radnjama ovog okrivljenog i da je sud „poklonio potpuno poverenje“ iskazima oštećenog i njegovih sinova, i pogrešno zaključio da je okrivljeni uputio reči uvrede oštećenom, tako da je pogrešno utvrdio činjenično stanje i ocenio izvedene dokaze.

Dakle, branilac okrivljenih LJ.C. i S.C. u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva samo formalno označava povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, iz kojih razloga su zahtevi dozvoljeni, dok se u suštini ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva to jest osporava se utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, a što ne predstavlja razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahteve branioca okrivljenih LJ.C. i S.C., adv. N.Z., na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljene i odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                            Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                     Nevenka Važić,s.r.