Protiv navedenih prvnosnažnih presuda branilac okr. S.S., adv. M.S., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. i člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, pogrešne primene zakona i povrede odredaba krivičnog postupka, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji, preinači prvostepenu presudu i, u odnosu na okr. S.S., donese oslobađajuću presudu ili da prvostepenu presudu ukine u celosti i predmet vrati na ponovnu odluku.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. S.S., adv. M.S., je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da izreka prvostepene presude ne sadrži sve bitne elemente krivičnog dela za koje je okr. S.S. oglašen krivim imajući u vidu da kod okrivljenog nije postojala svest o tome da prvookrivljeni S.A., na štetu banke, stiče protivpravnu imovinsku korist, kao i da u izreci presude nisu navedene radnje kojima je okr. S.S. pomogao okr. S.A. u izvršenju predmetnog krivičnog dela, tako da delo opisano u izreci presude nije krivično delo za koje je okr. S.S. oglašen krivim.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Pomagač, u smislu odredbe člana 35. KZ je učesnik u izvršenju krivičnog dela i njegova delatnost doprinosi izvršiocu da lakše izvrši krivično delo, pri čemu pomagač mora imati svest o zajedničkom delovanju sa drugim učesnicima u izvršenju dela odnosno svest da učestvuje u tuđem delu odnosno da se izvršiocu pomogne u izvršenju krivičnog dela.

Iz činjeničnog opisa datog u izreci prvostepene presude nesumnjivo proizilazi da je okr. S.S. bio svestan da pomaže okr. S.A. u izvršenju krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 4. KZ, imajući u vidu da je znao da potpisuje lažne isprave i dokumentaciju o navodnoj kupoprodaji stana, koja dokumenta je okr. S.A. predao banci radi realizacije kredita, a zatim je podigao iznos odobrenog kredita koji je predao okr. S.A. a za tu uslugu dobio nagradu od 500 evra, pri čemu je znao da okr. S.A. kredit ne treba radi kupovine stana već zbog prezaduženosti kao i da isprave koje je okr. S.A. sačinjavao i predavao banci nisu zasnovane na istinitim činjenicama. Prema tome, u radnjama okr. S.S. opisanim u izreci prvostepene presude stekla su se sva bitna obeležja, kako subjektivna tako i objektivna, krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, pa se neosnovano u zahtevu ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP.

Branilac okr. S.S. u zahtevu ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, jer je opis radnji izvršenja predmetnog krivičnog dela u optužnici i u izreci presude različit u pogledu bitnih činjenica, čime je povređen objektivni identitet optužnice i presude i time prekoračena optužba, jer se prvostepeni sud prilikom donošenja presude nije kretao u granicama podnete optužnice već u granicama utvrđenog činjeničnog stanja.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim imajući u vidu da je činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao u okviru činjeničnog opisa iz optužnice, a jedina izmena koju je prvostepeni sud učinio u odnosu na optužni akt tiče se datuma kada je okr. S.A. podneo zahtev za dodelu stambenog kredita banci. Time, međutim, nije povređen identitet optužbe već je činjenično stanje samo upodobljeno činjenicama utvrđenim tokom postupka.

Osim toga, na navedene povrede zakona branilac okrivljenog ukazivao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude, na strani 3, u poslednja dva stava i na strani 4, u stavu jedan, dva i tri, dao razloge koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491.stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Ostalim navodima zahteva branilac iznosi sopstvenu analizu izvedenih dokaza i time u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom, što shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljeni razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. S.S. ocenio neosnovanim i na osnovu odredbe člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović, s.r.                                                         Dragiša Đorđević, s.r.