Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Jelenom Petković-Milojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog D.M., zbog krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.M., advokata S.M., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Jagodini K 326/2014 od 11.03.2014. godine i Višeg suda u Jagodini Kž1 123/2015 od 16.06.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 10.11.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.M., advokata S.M., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Jagodini K 326/2014 od 11.03.2014. godine i Višeg suda u Jagodini Kž1 123/2015 od 16.06.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Jagodini K 326/2014 od 11.03.2014. godine, okrivljeni D.M. oglašen je krivim zbog krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 1. KZ za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se ovako utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Tom presudom okrivljeni je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka o čijoj će visini biti odlučeno naknadno, posebnim rešenjem, a takođe je obavezan i da oštećenoj R.DŽ. isplati novčani iznos od 20.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 09.06.2011. godine do konačne isplate u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je na osnovu odredbe člana 258. ZKP oštećeni B.R. upućen na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva. Istom presudom okrivljeni B.R. na osnovu odredbe člana 423. tačka 2. ZKP oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ i odlučeno je da troškovi krivičnog postupka u ovom delu padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 123/2015 od 16.06.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Jagodini, okrivljenog D.M. i njegovog branioca advokata S.M. i presuda Osnovnog suda u Jagodini K 326/2014 od 11.03.2014. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.M., advokat S.M., zbog povrede zakona na štetu okrivljenog, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud drugostepenu presudu preinači, bez stavljanja konkretnog predloga sudu u pogledu preinačenja pravnosnažne presude, odnosno da pravnosnažne presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.M., advokata S.M. dostavio Republičkom javnom tužiocu u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.M., advokata S.M., je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno pre svega taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i apelacionim sudom.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome, okrivljeni, na osnovu odredbe člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP može, preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povrede tog zakonika propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač. 1) do 3) i članu 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ne ukazuje konkretno ni na jednu povredu zakonika, koja, shodno citiranoj sadržini odredbi člana 485. stav 4. ZKP može biti razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a iz obrazloženja zahteva i navoda da su nižestepeni sudovi, pogrešnom ocenom izvedenih dokaza i to pre svega nalaza i mišljenja veštaka saobraćajne struke sa dopunom ovog nalaza, koji je u istome naveo da je uzrok nastanka predmetne saobraćajne nezgode nepravilno skretanje vozila kojim je upravljao okrivljeni B.R. ulaženjem u putanju kretanja vozila kojim je upravljao okrivljeni D.M., izveli pogrešan zaključak o postojanju uzročno-posledične veze između radnje – načina upravljanja okrivljenog predmetnim vozilom i nastupele posledice – saobraćajne nezgode, iz čega, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da se zahtevom osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća ovog okrivljenog u izvršenju krivičnog dela u pitanju.

Kako pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne može biti razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog D.M., advokata S.M., ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                 Predsednik veća, sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                       Dragiša Đorđević,s.r.