.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1052/2015
17.12.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog I.Z., odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti punomoćnika trećeg lica – vlasnika LJ.Z., advokata S.M., podnetom protiv pravnosnažnog rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Kž2 703/15 od 08.07.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 17.12.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti punomoćnika trećeg lica – vlasnika LJ.Z., podnet protiv pravnosnažnog rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Kž2 703/15 od 08.07.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž2 703/15 od 08.07.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe trećeg lica, vlasnika LJ.Z., njegovog punomoćnika advokata V.M. i punomoćnika trećeg lica – vlasnika S.S., advokata N.S. izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Jagodini Poi – 5/14 (Kv 361/14) od 10.06.2015. godine.
Protiv ovog rešenja punomoćnik trećeg lica – vlasnika LJ.Z., advokat S.M., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede Zakona iz člana 485. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedeno rešenje ukine u celosti ili ga delimično preinači u skladu sa navodima iznetim u zahtevu.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti punomoćnika trećeg lica je nedozvoljen.
Odredbom člana 482. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupaka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom Zakoniku.
Članom 483. stav 1. ZKP, propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a u stavu 3. istog člana predviđeno je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.
Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizlazi da punomoćnik trećeg lica – vlasnika kao stranke u postupku oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, nije ovlašćen da podnese ovaj vanredni pravni lek.
Imajući u vidu navedeno te činjenicu da je u konkretnom slučaju punomoćnik trećeg lica – vlasnika LJ.Z., podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, na šta po zakonu nije ovlašćen, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je zahtev punomoćnika trećeg lica – vlasnika nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je postupajući na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, doneo odluku kao u izreci rešenja.
Zapisničar – savetnik Predsednik veća - sudija
Vesna Veselinović,s.r. Janko Lazarević,s.r.
