Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP, održao sednicu veća, u kojoj je razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.D., pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.D. nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP, koja propisuje obavezan sadržaj zahteva, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) tog Zakonika, mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

U vezi sa tim, odredba člana 484. ZKP, obavezuje podnosioca zahteva da, pored formalnog označavanja zakonskih odredbi za koje smatra da su povređene, u zahtevu i obrazloži istaknute povrede zakona a sve u odnosu na pravnosnažnu odluku koju zahtevom pobija.

Branilac okrivljenog M.D., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnog rešenja Apelacionog suda u Beogradu kojim je odbijena kao neosnovana žalba okrivljenog M.D. izjavljena protiv citiranog rešenja Višeg suda u Beogradu kojim je odbačen zahtev okrivljenog za ponavljanje krivičnog postupka koji je završen pravnosnažnom presudom Okružnog suda u Beogradu K 4/08 od 28.05.2008. godine.

Međutim, u zahtevu nisu dati razlozi na koji način su pobijanim pravnosnažnim rešenjem učinjene istaknute povrede zakona, već iz obrazloženja zahteva proizlazi da branilac zbog navedenih povreda zakona u suštini pobija pravnosnažnu presudu Okružnog suda u Beogradu K 4/08 od 28.05.2008. godine, protiv koje zahtev nije ni podnet.

Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca vezan razlozima (član 485. stav 1. u vezi člana 4. ZKP), delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu, u smislu člana 489. stav 1. ZKP, pa kako se razlozima podnetog zahteva ne ukazuje da su citiranim rešenjima učinjene navedene povrede zakona, već da su učinjene navedenom presudom (K 4/08 od 28.05.2008. godine – pravnosnažna 27. januara 2009. godine), protiv koje zahtev nije podnet, to je Vrhovni kasacioni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog podnet protiv navedenih rešenja nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog M.D. u zahtevu ukazuje i to da su pobijanim rešenjima povređene odredbe člana 8, člana 6. stav 1. i člana 4. stav 2. Protokola uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Imajući u vidu da je odredbom člana 484. ZKP, propisano da se u slučaju podnošenja zahteva po osnovu iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) tog Zakonika, mora dostaviti i odluka Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, a da branilac okrivljnog uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojima je utvrđeno da je povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog u postupku, koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.D. ni u ovom delu nema propisan sadržaj.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                            Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                          Dragiša Đorđević,s.r.