Presudom Višeg suda u Zaječaru 4Kž1 br.80/15 od 14.10.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog T.M. – advokata B.V., a presuda Osnovnog suda u Zaječaru 4K br.488/2014 od 27.02.2015. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog T.M. – advokat B.V., zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1. i 2. ZKP, s tim što iz navoda zahteva proizilazi da pravnosnažnu presudu pobija i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog T.M. osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo lake telesne povrede iz člana 122. stav 1. KZ i osloboditi ga od plaćanja troškova krivičnog postupka i novčane kazne.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan, u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, branilac u zahtevu navodi da je pravnosnažna presuda zasnovana na dokazu na kojem se ne može zasnivati – na nalazu i mišljenju veštaka dr D.J.2 koji je zasnovan na fotokopiji izveštaja lekara specijaliste Opšte bolnice u Zaječaru, te koja se, obzirom da je reč o fotokopiji, nije mogla koristiti kao dokaz u postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravnosnažna presuda ne sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, iz sledećih razloga:

Da li neoverena fotokopija isprave predstavlja nedozvoljeni dokaz, jeste faktičko pitanje u svakom konkretnom slučaju, i zavisi od toga da li postoji ili ne postoji sumnja u njenu autentičnost i verodostojnost, a samim tim i da li je takva isprava podobna da služi kao dokaz kakve činjenice koja ima značaj za pravne odnose. Ukoliko takva sumnja postoji, sud je dužan da autentičnost i verodostojnost takve isprave proveri izvođenjem drugih dokaza, pa ako i pored toga ostane sumnja u njenu autentičnost i verodostojnost, takva isprava nije podobna u smislu odredbe člana 112. tačka 26. KZ da služi kao dokaz, a ukoliko sud svoju odluku zasnuje na takvom dokazu, što je suprotno odredbi člana 16. stav 1. ZKP, čini bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP.

Međutim, u konkretnom slučaju autentičnost i verodostojnost fotokopije izveštaja lekara specijaliste Opšte bolnice u Zaječaru od 18.07.2013. godine, nije dovedena u sumnju ni od strane suda, niti od strane okrivljenog i njegovog branioca.

Naime, iz zapisnika o glavnom pretresu održanom dana 27.02.2015. godine, utvrđuje se da je prvostepeni sud u toku dokaznog postupka izvršio uvid u fotokopiju izveštaja lekara specijaliste Opšte bolnice Zaječar – Odeljenje neurologije od 18.07.2013. godine, nakon čega je pročitao nalaz i mišljenje veštaka dr D.J.2 od 16.12.2013. godine u odnosu na privatnog tužioca D.J.1, te da okrivljeni T.M. i njegov branilac – advokat B.V. nisu osporavali autentičnost i verodostojnost fotokopije izveštaja lekara, i pored toga što su osporavali vrstu povrede koju je privatni tužilac zadobio kritičnom prilikom.

Imajući u vidu da ni sud, a ni stranke u konkretnom slučaju nisu izrazili sumnju u autentičnost fotokopije izveštaja lekara specijaliste Opšte bolnice u Zaječaru, to je očigledno da u konkretnom slučaju fotokopija izveštaja lekara specijaliste (na osnovu koje je zasnovan nalaz i mišljenje sudsko-medicinskog veštaka), te sam nalaz i mišljenje veštaka dr D.J.2 od 16.12.2013. godine, suprotno navodima zahteva, ne predstavljaju dokaze na kojima se presuda ne može zasnivati.

Iz navedenih razloga, zahtev branioca okrivljenog, u delu u kojem se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, odbijen je kao neosnovan.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim sudom.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP i s tim u vezi navodi da su razlozi prvostepene presude suprotni izreci presude, i da su u znatnoj meri protivrečni, a zahtevom ukazuje i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, isticanjem da privatni tužilac nakon sukoba sa okrivljenim, prema iskazu svedoka M.B., nije imao nikakve povrede, a što sve u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovim braniocima.

Nadalje, u zahtevu se navodi da je u konkretnom slučaju došlo do pogrešne primene zakona na štetu okrivljenog, dakle ukazuje se na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, međutim u obrazloženju zahteva ne navodi se u čemu se ova povreda sastoji, već se osporava nalaz i mišljenje veštaka dr D.J.2 u odnosu na povrede koje kritičnim prilikom zadobio privatni tužilac, a što takođe u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno branioca okrivljenog.

Imajući u vidu da se u preostalom delu zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP u delu kojim je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                          Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                     Nevenka Važić, s.r.