Istom presudom, okrivljeni S.R. oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ, za koje delo mu je primenom odredaba članova 64 – 66. KZ izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 meseca i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 2 godine po pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo, te određeno da će se okrivljenom, ukoliko dođe do opoziva uslovne osude, u utvrđenu kaznu zatvora uračunati vreme provedeno u pritvoru od 02.01.2014. do 22.01.2014. godine.

Okrivljeni V.R. je obavezan da Višem javnom tužilaštvu na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 48.658,00 dinara, a okrivljeni V.R. i S.R. su obavezani da na ime sudskog paušala plate iznose od po 5.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 3Kž1 br.405/15 od 19.10.2015. godine, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Nišu, presuda Višeg suda u Nišu 3K br.97/14 od 07.04.2015. godine preinačena je samo u delu odluke o kazni i načina njenog izvršenja, tako što je okrivljeni V.R. zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, primenom odredaba članova 4. stav 2, 42, 45. i 54. KZ, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine.

Branilac okrivljenog V.R. – advokat M.P., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu 3Kž1 br.405/15 od 19.10.2015. godine, zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), konkretno zbog povrede člana 453. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i utvrdi da je presudom Apelacionog suda u Nišu 3Kž1 br.405/15 od 19.10.2015. godine učinjena povreda odredaba krivičnog postupka, te ukine ovu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje Apelacionom sudu u Nišu, pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu Apelacionog suda u Nišu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Osnovano se u zahtevu branioca okrivljenog V.R. ističe da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Nišu 3Kž1 br.405/15 od 19.10.2015. godine povređen zakon na štetu okrivljenog, obzirom da je drugostepeni sud, preinačenjem presude Višeg suda u Nišu 3K br.97/14 od 07.04.2015. godine u delu odluke o kazni i načina njenog izvršenja, te osudom okrivljenog V.R. na efektivnu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, prekoračio predlog iz žalbe Višeg javnog tužioca u Nišu Kt 1/14 – Kto 56/14 od 04.05.2015. godine i na taj način prekoračio zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, odnosno povredio odredbu člana 453. ZKP.

Naime, drugostepeni sud se prilikom donošenja odluke morao kretati u granicama označenog žalbenog predloga javnog tužioca, u kojem je jasno i određen pravac i obim pobijanja odluke o kazni u odnosu na okrivljenog V.R. i tom prilikom predloženo da Apelacioni sud u Nišu preinači pobijanu presudu tako što će okrivljenog V.R. osuditi na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine primenom odredbom člana 45. stav 5. KZ.

Odredbom člana 453. ZKP propisano je da, ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Imajući u vidu da je prvostepenom presudom okrivljeni V.R. osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, te da je istovremeno određeno da će ovu kaznu izdržati u stanu u ulici ..., u ... uz zabranu napuštanja istog i uz elektronski nadzor, kao i to da je javni tužilac u izjavljenoj žalbi stavio jasno određen predlog da drugostepeni sud preinači pobijanu presudu tako što će okrivljenog osuditi na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine primenom odredbe člana 45. stav 5. KZ, dakle, da je izričito predloženo da se okrivljenom izrekne kazna zatvora koja će se izvršiti tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, a ne izricanjem efektivne kazne zatvora, to drugostepeni sud, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nije bio ovlašćen da prekoračenjem žalbenih okvira iz žalbe javnog tužioca, izmeni odluku o kazni na štetu okrivljenog u delu koji se tom žalbom ne pobija.

Naime, žalba javnog tužioca jasno je opredelila pravac i obim pobijanja prvostepene presude, tako da su to granice u kojima je drugostepeni sud mogao ispitivati prvostepenu presudu na štetu okrivljenog, te da je eventualno i preinači.

Prekoračenjem žalbenih okvira iz žalbe javnog tužioca, odnosno donoseći odluku kojom se okrivljeni V.R. osuđuje na efektivnu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, Apelacioni sud u Nišu je svojom presudom 3Kž1 br.405/15 od 19.10.2015. godine povredio načelo zabrane preinačenja na gore (reformatio in peius), propisanu odredbom člana 453. ZKP, a na koji način je učinio i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10. ZKP, obzirom da drugostepeni sud može doneti odluku na štetu okrivljenog samo u okviru pravcu i obimu pobijanja istaknutog u žalbi.

U konkretnom slučaju, žalba javnog tužioca zbog odluke o kazni, koja je od strane dugostepenog suda ocenjena kao osnovana, imala je izričit predlog i išla je u pravcu određivanja kazne zatvora u dužem vremenskom trajanju (od jedne godine), ali svakako primenom odredbe člana 45. stav 5. KZ, tako da je drugostepeni sud mogao da odluči na štetu okrivljenog samo u granicama određenim odredbom člana 45. stav 5. KZ, te je osudom okrivljenog na efektivnu kaznu zatvora dugostepeni sud doneo odluku na štetu okrivljenog i pored zabrane propisane odredbom člana 453. ZKP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, usvajajući kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.R., obzirom da je pobijanom presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.405/15 od 19.10.2015. godine učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10. ZKP u vezi sa članom 453. ZKP, ovu povredu otklonio i pobijanu presudu preinačio,tako što je okrivljenog V.R., zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je pravnosnažnom presudom oglašen krivim, primenom odredaba članova 42, 45. stav 5. i 54. KZ, osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i istovremeno odredio da će ovu kaznu okrivljeni izdržati u prostorijama u kojima stanuje, uz zabranu napuštanja istih i uz elektronski nadzor, a u koju kaznu mu je uračunao i vreme provedeno u pritvoru, nalazeći da je ovako odmerena kazna adekvatna utvrđenim olakšavajućim i otežavajućim okolnostima u redovnom postupku, te da je nužna i istovremeno dovoljna da se njome ostvari svrha kažnjavanja.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                          Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                     Nevenka Važić, s.r.