Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.363/15 od 06.07.2015. godine, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Kraljevu, presuda Višeg suda u Kraljevu 1K br.56/14 od 12.03.2015. godine preinačena je tako što je okrivljeni S.M. oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 14.08.2013. godine do 26.09.2013. godine.

Istovremeno, prema okrivljenom S.M. izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta iz člana 87. KZ u vezi sa članom 246. stav 7. KZ, tako što je od njega oduzeta opojna droga marihuana u količini od 458,66 grama neto mase.

Okrivljeni je obavezan i da sudu plati troškove krivičnog postupka, i to na ime paušala iznos od 15.000,00 dinara, a na ime troškova koji su nastali pred tim sudom iznos od 8.000,00 dinara u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i da plati troškove nastale pred prvostepenim sudom, čiju će visinu prvostepeni sud utvrditi posebnim rešenjem.

Branilac okrivljenog S.M. – advokat M.B., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.363/15 od 06.07.2015. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, konkretno zbog povrede odredaba člana 16. stav 5. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev i preinači drugostepenu presudu ''tako što će odlučiti kao prvostepeni sud'' ili da drugostepenu presudu ukine i predmet vrati na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno pre svega taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i apelacionim sudom.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP može, preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP-a, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ističe se da je drugostepeni sud, prilikom donošenja odluke, postupio protivno člana 16. stav 5. ZKP, obzirom da je u odsustvu bilo kakvog dokaza da je okrivljeni nameravao da prodaje opojnu drogu, zaključio da je ova namera postojala, i pored toga što je jedino ispravno tumačenje u konkretnom slučaju da se radi o manjoj količini opojne droge koja je nabavljena za ličnu upotrebu.

Imajući u vidu činjenicu da branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede odredaba člana 16. stav 5. ZKP, koja povreda shodno članu 485. stav 4. ZKP nije predviđena kao dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog S.M. – advokata M.B., odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                            Predsednik veća – sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                       Nevenka Važić, s.r.