Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje S.I., čiji je punomoćnik N.D., advokat iz B., protiv tuženog Stomatološkog fakulteta Univerziteta u B., koga zastupa A.N., advokat iz B. i umešača na strani tuženog S.S. iz B., čiji je punomoćnik B.P., advokat iz Beograda, radi poništaja odluke o dodeli stana, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 37/2015 od 11.03.2015. godine, u sednici održanoj 27.10.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 37/2015 od 11.03.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2451/10 od 23.05.2014. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i poništene kao nezakonite odluke tuženog i to odluka Komisije za stambene odnose tuženog br. 697/2 od 27.03.1994. godine sa sednice održane 18.05.1994. godine, kojom je dodeljen stan putem zakupa umešaču na strani tužene S.S. površine 37kvm u ulici … br. … stan broj… i odluka Saveta tuženog fakulteta broj 1109/1 od 19.07.1995. godine koja je doneta na sednici Saveta od 11.07.1995. godine a kojom je odbijen prigovor tužilje i potvrđena prvostepena odluka. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da izvrši ponovnu raspodelu navedenog stana prema odredbama Pravilnika o rešavanju stambenih potreba radnika Stomatološkog fakulteta od 25.12.1990. godine. Stavom trećim izreke, odlučeno je o troškovima postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 37/2015 od 11.03.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova po žalbi, a stavom trećim izreke obavezan tuženi da tužilji na ime troškova žalbenog postupka isplati 18.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Tužbenim zahtevom je tražena zaštita i poništaj kao nezakonitih odluka tuženog kojima je dodeljen stan putem zakupa. To znači da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se u smislu člana 403. Zakona o parničnom postupku dozvoljenost revizije ceni prema vrednosti predmeta spora koji je tužilac naveo u tužbi, odnosno prema naplaćenoj taksi. Utvrđivanje vrednosti radi naplate takse propisano je čl. 21-27. Zakona o sudskim taksama (''Službeni glasnik RS'' 31/09... 93/14). Po članu 28. istog zakona ako se po odredbama čl. 21. do 27. ne može utvrditi vrednost predmeta spora, kao vrednost se uzima iznos od 15.000,00 dinara, bez obzira koji je sud nadležan za rešavanje spora.

Po članu 403. stav 3. ZPP, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju u tužbi nije označena vrednost predmeta spora, na tužbu nije obračunata ili naplaćena sudska taksa, prema citiranim odredbama Zakona o sudskim taksama vrednost predmeta spora je 15.000,00 dinara, ispod limita za izjavljivanje revizije, zbog čega je revizija odbačena kao nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Ljubica Milutinović,s.r.