Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 2970/13 od 08.09.2015. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužilaštva u Smederevu i branilaca okrivljenih N.S., D.A., N.J. i M.R. i presuda Višeg suda u Smederevu K 132/12 od 22.03.2013. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog N.S., advokat A.V., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud u potpunosti ili delimično ukine pravnosnažne presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, odnosno drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, odnosno da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili pak tako što će ga osuditi zbog krivičnog dela prevara.

Vrhovni kasacioni sud je nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti dostavio Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.S., je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane ovlašćenih lica za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1) ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP pravo okrivljenog za podnošenje zahteva, preko svog branioca, zbog povrede zakona je, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Dakle, okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač. 1) do 3) i članu 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Okrivljeni preko svog branioca kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 2. ZKP, bez konkretizovanja o kojoj povredi zakona iz člana 485. stav 4. ZKP se radi, a iz obrazloženja zahteva i navoda da izvedeni dokazi ne pružaju osnov za zaključak da je okrivljeni učestvovao u izradi falsifikovanih novčanica, već da se sticajem okolnosti zadesio na licu mesta kada je naišla policija, te da je okrivljeni te lažne novčanice prvi put video kada je došao kod okrivljenog M.R., kao i da nema dokaza da je ovaj okrivljeni zajedno sa okrivljenim M.R. u kritičnom periodu neovlašćeno prodavao opojnu drogu okrivljenom D.A., po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, proizilazi da se zahtevom osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća ovog okrivljenog u izvršenju krivičnih dela u pitanju.

Međutim, kako citiranom odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko svog branioca shodno ograničenju njegovih prava pravima koji u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.S. ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                       Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                              Dragiša Đorđević,s.r.