.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1682/2015
12.11.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branislave Apostolović, predsednika veća, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u parnici tužilje ZZ O. iz S., čiji je punomoćnik N.I., advokat iz C., protiv tuženog M.G. iz S., čiji je punomoćnik B.N., advokat iz S., radi isplate duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž 299/15 od 14.05.2015. godine, u sednici veća održanoj 12.11.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž 299/15 od 14.05.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P 989/2011 od 10.03.2015. godine, odbijen je predlog tuženog za ponavljanje postupka koji je pravnosnažno okončan presudom Osnovnog suda u Somboru, Sudska jedinica u Kuli P 989/2011 od 14.12.2011. godine te, je obavezan tuženi da tužilji nadoknadi troškove postupka.
Rešenjem Višeg suda u Somboru Gž 299/15 od 14.05.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđeno prvostepeno rešenje. Odbijen je zahtev tuženog za nadoknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv drugostepenog rešenja tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP i zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu odredbe člana 399. a u vezi sa članom 412. stav 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09) pa je našao da revizija tuženog nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP na koju se revizijom ukazuje, jer rešenje sadrži jasne razloge o odlučnim činjenicama koji su obrazloženi u pobijanom rešenju. Iz utvrđenih činjenica proizlazi da je presudom Osnovnog suda u Somboru, Sudska jedinica u Kuli P 989/11 od 14.12.2011. godine delimično usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da tužilji isplati na ime duga iznos od 594.464,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.07.2007. godine do isplate, kao i da zajedno sa tuženom S.G. tužilji isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 206.904,00 dinara. Odlučujući o žalbi tuženog Apelacioni sud u Novom Sadu je doneo presudu Gž 1127/12 od 06.09.2012. godine kojom je žalbu delimično usvojio, a delimično odbio i prvostepenu presudu od 14.12.2011. godine ukinuo u delu odluke o troškovima parničnog postupka i u tom delu predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak, dok je presudu potvrdio u preostalom pobijanom usvajajućem delu.
Tuženi je dana 10.12.2012. godine podneo predlog za ponavljanje postupka iz razloga predviđenih članom 426. stav 1. tačka 2, 5. i 10. ZPP, navodeći da su odluke suda donete u postupku u kojem je tuženom nezakonitim postupanjem onemogućeno da raspravlja pred sudom o odlučnim činjenicama jer se odluka suda zasniva na ispravi u kojoj je overen neistinit sadržaj, kao i da je tuženi saznao za nove činjenice i stekao mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu za koje je za tuženog mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku. U prilogu su dostavljeni dokazi potvrda Ž. DOO K. od 07.12.2012. godine, cenovnik AD C. F. š. od 16.08.2006. godine, dopis M.K. od 13.11.2011. godine, Informacija o kretanju cena G. N.S. od 22.10.2012. godine, pregled sajta Privredne komore za februar 2007. godine i predloženo saslušanje zakonskog zastupnika Ž. DOO K.. Na ročištu održanom povodom podnetog predloga za ponavljanje postupka od 10.03.2015. godine sud je pročitao priloženu pismenu dokumentaciju i saslušao svedoka M.Đ.. Na osnovu utvrđenih činjenica prvostepeni sud je odbio predlog za ponavljanje postupka primenom člana 422. stav 1. tačka 1.ZPP, nalazeći da razlozi za ponavljanje postupka nisu osnovani.
Odlučujući o žalbi tuženog drugostepeni sud je odbio žalbu tuženog i potvrdio prvostepeno rešenje.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano revizijom osporava rešenje drugostepenog suda kojim je odbijena žalba i potvrđeno prvostepeno rešenje, jer je pravilan zaključak nižestepenih sudova da nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka iz člana 422. stav 1. tačka 1, 4. i 9. ZPP.
Odredbom člana 422. stav 1. tačka 9. ZPP je propisano da se pravnosnažno završeni postupak, na predlog stranke može ponoviti ako stranka sazna za nove činjenice, ili nađe, odnosno stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka, da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku. Uslov za ponavljanje pravnosnažno završenog postupka, primenom člana 422. stav 1. tačka 9. ZPP, je isticanje samo onih činjenica za koje stranka nije znala do donošenja pravnosnažne sudske odluke, pri čemu je neophodan uslov za ponavljanje postupka i da su te nove činjenice ili novi dokazi, mogli uticati na povoljniju odluku po stranku, da su bile upotrebljene u ranijem postupku.
Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da potvrde priložene uz predlog za ponavljanje postupka, a koje se odnose na cenu mineralnog đubriva u spornom periodu, kao i iskaz predloženog svedoka ne predstavljaju dokaze i činjenice u smislu člana 422. stav 1. tačka 9. ZPP, s obzirom na to da su isti mogli biti upotrebljeni, odnosno predloženi od strane tuženog u toku ranijeg postupka. Nalaz veštaka finansijske struke u sklopu kojeg se nalazi sporna potvrda Ž. o ceni mineralnog đubriva je dostavljen i tuženom na izjašnjenje, čime je omogućeno da bude upoznat sa sadržinom istih. Cena veštačkog đubriva u spornom periodu nije bila parametar pri utvrđivanju visine potraživanja tužilje, već količina preuzetog mineralnog đubriva preračunata u količinsku vrednost pšenice, pa stoga predloženi dokazi za ponavljanje postupka, a na okolnosti cene mineralnog đubriva, nisu od takvog značaja, odnosno ne bi doveli do donošenja povoljnije odluke za tuženog da su upotrebljeni u ranijem postupku, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud.
Tuženi nije pružio dokaze na navode da je u potvrdi sa strane 101/55 overen neistiniti sadržaj odnosno da je ista falsifikovana. Iskazom svedoka M.Đ. zakonskog zastupnika Ž. nije dovedena u sumnju istinitost njene sadržine, dok je utvrđenje falsifikovanja isprave uslovljeno vođenjem krivičnog postupka. Tuženom je omogućeno da aktivno učestvuje u vođenom parničnom postupku, pružena mu je mogućnost predlaganja dokaznih predloga kao i izjašnjenja na nalaz veštaka na osnovu koga je utvrđena visina potraživanja tužilje, i uz koji je i bila priložena sporna potvrda, isti su dostavljeni strankama na izjašnjenje i samim tim tuženom omogućeno raspravljanje, a što ukazuje da nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka propisanih članom 422. stav 1. tačka 1. i 4. ZPP, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud.
Vrhovni kasacioni sud je cenio ostale navode u reviziji tuženog pa je našao da su bez uticaja na pravilno donete odluke nižestepenih sudova.
Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 405. stav 1. a u vezi člana 412. stav 5. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Branislava Apostolović,s.r.
