Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić, Božidara Vujičića, Biserke Živanović i Snežane Andrejević, članova veća, u pravnoj stvari tužioca G.G. iz P., čiji je punomoćnik M.Ć.M., advokat iz K., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova RS, PPU Prijepolje, Policijska stanica Priboj, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Užicu, radi naknade štete, odlučujući o revizijama tužene izjavljenim protiv presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2990/14 od 17.07.2014. godine i Gž1 121/15 od 19.02.2015. godine i o žalbama tužene izjavljenim protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu R1 153/15 od 20.05.2015. godine i R1 164/15 od 20.05.2015. godine, u sednici održanoj 18.11.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, žalba tužene izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu R1 164/15 od 20.05.2015. godine.

UKIDA SE rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu R1 153/15 od 20.05.2015. godine.

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 121/15 od 19.02.2015. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJU SE, kao nedozvoljene, revizije tužene izjavljene protiv presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2990/14 od 17.07.2014. godine i Gž1 121/15 od 19.02.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2990/14 od 17.07.2014. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Priboju P1 418/10 od 23.05.2014. godine, u delu stava prvog izreke, kojim je obavezana tužena da plati tužiocu, na ime neisplaćenog dela naknade zarade po osnovu prekovremenog rada za period počev od maja 2008. zaključno sa 15.06.2010. godine, po osnovu noćnog rada počev od januara 2008. zaključno sa majom mesecom 2010. godine, i po osnovu rada u dane državnih i verskih praznika, sve u pojedinačnim mesečnim iznosima i sa pripadajućom kamatom, bliže određenim ovim stavom izreke, sa zakonskom kamatom od dospeća do isplate. Stavom drugim izreke ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke, kojim je obavezana tužena da plati tužiocu, na ime neisplaćenog dela naknade zarade po osnovu prekovremenog rada za juni, juli i oktobar 2007. godine i po osnovu noćnog rada za juni, juli i oktobar 2007. godine i za juni 2010. godine, pojedinačne mesečne iznose sa pripadajućom kamatom, kao i rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke i u tom delu je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse.

Rešenjem R1 164/15 od 20.05.2015. godine, Apelacioni sud u Kragujevcu nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu da odlučuje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj.

Tužena je protiv navedenog rešenja drugostepenog suda izjavila žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

U ponovljenom postupku o delu tužbenog zahteva za koji je ukinuta prvostepena presuda, Osnovni sud u Priboju je presudom P1 136/14 od 11.12.2014. godine obavezao tuženu da tužiocu, na ime neisplaćenog dela naknade zarade po osnovu prekovremenog rada – za juni, juli i oktobar 2007. godine, plati ukupno 6.940,80 dinara, a po osnovu noćnog rada za juni, juli i oktobar 2007. godine i za juni 2010. godine da mu plati ukupno 2.018,28 dinara, a sve u pojedinačnim mesečnim iznosima i sa pripadajućom kamatom bliže određenim ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka od 121.862,00 dinara sa kamatom od 11.12.2014. godine do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 121/15 od 19.02.2015. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke, a stavom drugim izreke ukinuto je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude i predmet u tom delu vraćen na ponovno odlučivanje.

I protiv ove pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, a predložila je i da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse.

Rešenjem R1 153/15 od 20.05.2015. godine, Apelacioni sud u Kragujevcu nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu da odlučuje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj.

Protiv navedenog rešenja drugostepenog suda tužena je izjavila žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Postupak u ovoj pravnoj stvari pokrenut je tužbom radi isplate naknade dela zarade, podnetom 15.06.2010. godine, dakle pre 01.02.2012. godine, u kome je prvostepena presuda doneta 23.05.2014. godine, a Apelacioni sud u Kragujevcu je o žalbi protiv ove odluke odlučio presudom Gž1 2990/14 od 17.07.2014. godine, pa se na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11), o reviziji protiv navedene drugostepene presude, ali i o žalbi protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu R1 164/15 od 20.05.2015. godine, ima odlučiti primenom odredaba Zakona o parničnom postupku, objavljenog u „Sl. glasniku RS“ br.125/04 i 111/09.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene žalbe, u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da ovaj Zakon ne predviđa žalbu kao pravni lek koji se može izjaviti protiv rešenja drugostepenog suda, što i žalbu tužene čini nedozvoljenom.

Naime, žalba kao pravni lek može se izjaviti protiv presude donete u prvom stepenu (član 355. ZPP) i protiv rešenja prvostepenog suda (član 385.ZPP).

Protiv odluka drugostepenog suda, odnosno protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu i rešenja drugostepenog suda, stranke mogu izjaviti reviziju (član 394. i 412. stav 5. ZPP). Kako je u konkretnom slučaju tužena protiv rešenja drugostepenog suda izjavila žalbu, to je na osnovu člana 411. u vezi člana 373. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2990/14 od 17.07.2014. godine, delimično je ukinuta prvostepena presuda i u tom delu predmet vraćen na ponovni postupak, pa s obzirom da je navedena odluka doneta posle 31.05.2014. godine, odnosno posle stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.55/14), to se primenom člana 506. stav 2. ovog Zakona, o dozvoljenosti ili osnovanosti izjavljenih pravnih lekova na presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 121/15 od 19.02.2015. godine i na rešenje tog suda R1 153/15 od 20.05.2015. godine, imaju primeniti odredbe Zakona o parničnom postupku koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ br.72/11 i 55/14.

Odlučujući o žalbi tužene protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu R1 153/15 od 20.05.2015. godine, na osnovu člana 404. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje drugostepenog suda, primenom člana 386. u vezi člana 402. ZPP, pa je našao da je žalba osnovana.

Primenom člana 404. stav 1. navedenog ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Imajući u vidu da je primenom člana 404. stav 2. ZPP, jedino Vrhovni kasacioni sud nadležan da ceni ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, a da je pobijanim rešenjem Apelacioni sud u Kragujevcu doneo odluku o izuzetnoj dozvoljenosti revizije, iako za to nije stvarno nadležan, to je primenom člana 401. tačka 3. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Ceneći ispunjenost uslova iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je predmet tražene pravne zaštite - isplata nakanade zarade tužiocu za prekovremeni rad, rad noću i u dane državnih i verskih praznika, a da su sudovi o ovom pravu tužioca i o visini tražene naknade odlučili pravilnom primenom materijalnog prava, te u skladu sa prvnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu trećem izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizija tužene, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), odlučio o reviziji tužene protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2990/14 od 17.07.2014. godine, a protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 121/15 od 19.02.2015. godine, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), pa je našao da su obe revizije nedozvoljene.

Naime, odredbom člana 394. stav 2. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), u vezi člana 23. stav 3. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 55/14), koji reguliše dozvoljenost revizije u svim sporovima koji nisu pravnosnažno rešeni do 31.5.2014. godine, odnosno do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i odredbom člana 403. stav 3. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Revizijom izjavljenom protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2990/14 od 17.07.2014. godine, pobija se deo tužbenog zahteva koji je usvojen ovom pravnosnažnom presudom, a koji iznosi 98.153,87 dinara, dok pobijani deo presude Gž1 2990/14 od 17.07.2014. godine, iznosi 8.958,08 dinara, što u oba slučaja predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da su revizije tužene nedozvoljene, primenom odredbe člana 23. stav3., odnosno 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 404. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), i člana 413. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu četvrtom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.