.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1125/2015
29.10.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branka Stanića, Gordane Ajnšpiler Popović, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici po tužbi tužioca I.S. iz N., koga zastupa punomoćnik Ž.V., advokat iz N., protiv tuženog Republike Srbije, Ministarstvo odbrane Republike Srbije, V.P. 2822 Prokuplje, koga zastupa Ministarstvo odbrane Republike Srbije – Sekretarijat Ministarstva – Direkcija za imovinsko-pravne poslove iz Beograda, Odeljenje u Nišu, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 941/14 od 05.02.2015. godine, u sednici veća održanoj 29.10.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 941/14 od 05.02.2015. godine. ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 941/14 od 05.02.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 75/2013 od 27.02.2013. godine, ispravljenom rešenjem od 31.01.2014. godine, u stavu prvom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati na ime stečenog bez osnova 28.840,15 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.09.2009. godine do isplate. U stavu drugom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 64.900,00 dinara na ime troškova parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 941/14 od 05.02.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena navedena presuda Osnovnog suda u Prokuplju.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je zbog pogrešne primene materijalnog prava. Revizija je izjavljena na osnovu člana 404. ZPP.
U reviziji je navedeno da je tuženi na osnovu rešenja V.P. od 23.10.2008. godine predlagaču odbio sporni iznos od plate, tako da je imao zakonski osnov za to, a tužilac je protiv rešenja mogao da izjavi žalbu u upravnom postupku. Stoga je po oceni revidenta potrebno da Vrhovni kasacioni sud zauzme pravni stav u pogledu rešavanja ovakvih i sličnih pravnih stvari za ubuduće.
Ocenjujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 404. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11) i člana 14. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se o reviziji tuženog odlučuje kao o posebnoj reviziji.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP, izmenjenog odredbom člana 14. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Ceneći razloge za odlučivanje o reviziji kao posebnoj reviziji, Vrhovni kasacioni sud je našao da za ovakvo odlučivanje nisu ispunjeni uslovi iz citirane zakonske odredbe. Ovo iz razloga što se u reviziji ne ukazuje na različit pravni stav izražen u odlukama Apelacionog suda ili Vrhovnog kasacionog suda, te ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti potreba za novim tumačenjem prava.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11), izmenjenog članom 15. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14), kao i člana 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog Zakona.
Tužba u ovoj parnici, radi isplate na ime sticanja bez osnova iznosa od 145.000,00 dinara podneta je sudu 07.06.2010. godine. U podnesku od 28.11.2011. godine, tužilac je konačno opredelio tužbeni zahtev na iznos od 28.840,15 dinara. Na dan podnošenja tužbe sudu, prema srednjem kursu NBS, 1 evro iznosio je 103,0046 dinara, te je pobijani deo pravnosnažne presude u ovoj parnici 280,86 evra.
S obzirom da je vrednost predmeta spora u ovoj parnici ispod graničnog iznosa propisanog citiranom zakonskom odredbom za dozvoljenost revizije, to revizija tuženog u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, nije dozvoljena.
Sa izloženog, a na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci rešenja.
Predsednik veća – sudija
Branislava Apostolović,s.r.
