Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca M.S. iz P., čiji je punomoćnik S.L., advokat iz P., protiv tuženog E. AD iz B., čiji je punomoćnik D.D., advokat iz P., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3014/13 od 30.12.2014. godine, na sednici održanoj 29.10.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3014/13 od 30.12.2014. godine i presuda Osnovnog suda u Prijepolju P1 52/10 od 29.08.2013. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Prijepolju, presudom P1 52/10 od 29.08.2013. godine, odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje direktora tuženog broj 08-3175 od 27.05.2009. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, zaključen između tužioca i tuženog, 07.07.2006. godine pod brojem 30-567, kao i da se obaveže tuženi da vrati tužioca na rad, na poslove zavarivača druge grupe u RJ M. u P. (stav prvi izreke). Obavezao je tužioca da naknadi tuženom troškove postupka u iznosu od 235.500,00 dinara (stav drugi izreke).

Apelacioni sud u Kragujevcu, presudom Gž1 3014/13 od 30.12.2014. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Prijepolju P1 52/10 od 29.08.2013. godine.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 125/04, 111/09, 36/11 i 53/13-US), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), a u vezi člana 23. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 55/14), pa je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 399. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na osnovu ugovora o radu od 07.07.2006. godine, na radnom mestu KV zavarivač, II grupe, RJ M. u P.. Tokom novembra i decembra 2008. godine, kao i u periodu od januara do maja 2009. godine, tužilac je bio na bolovanju. Dana 08.04.2009. godine, od strane zaposlenih kod tuženog, izvršena je kontrola zaposlenih koji su privremeno sprečeni za rad, među kojima i tužioc, tako što je zaposleni G.J. telefonskim putem kontaktirao tužioca koji je tom prilikom, na pitanje gde se nalazi, odgovorio da se nalazi u gradu, a kada je G.J. predložio da se nađu u gradu, tužilac je odgovorio, da se ne nalazi u P., već u N.V. kod tazbine, kako bi preuzeo melem za zarastanje ožiljaka od operacije, koja je izvršena pet meseci ranije. Tuženi je pismenim upozorenjem obavestio tužioca o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, zbog nepoštovanja radne discipline, utvrđene aktom tuženog kao poslodavca, odnosno ponašanja, zbog kojeg ne može da nastavi da radi kod tuženog. Tužilac se izjasnio na pismeno upozorenje. Sindikalna organizacija tuženog je dala mišljenje, da se radi o prvom upozorenju tužiocu i da bi se blažom kaznom, odnosno opomenom pozitivno delovalo na njegovo buduće ponašanje u preduzeću. Direktor tuženog je osporenim rešenjem od 27.05.2009. godine, otkazao tužiocu ugovor o radu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužilac učinio težu povredu radne obaveze, odnosno nije poštovao radnu disciplinu utvrđenu aktom poslodavca, tj. da je njegovo ponašanje protivno tački 4. Naredbe od 04.11.2008. godine, što je dovelo do toga da ne može da nastavi rad kod poslodavca, kada se kritičnom prilikom do 08,00 sati nije javio svom neposrednom rukovodiocu, što je bio u obavezi da učini prema naredbi od 04.11.2008. godine, kao i po članu 121. Kolektivnog ugovora tuženog i članu 29. Ugovora o radu zaključenog između tužioca i tuženog.

Ovakav zaključak nižestepenih sudova za sada se ne može prihvatiti kao pravilan, zbog čega su osnovani navodi revizije, kojima se ukazuje prilikom donošenja pobijane presude, drugostepeni sud učinio bitnu povredu parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP, kada se između ostalog u reviziji navodi da „nije bilo reči o kontrolnom pregledu, odnosno poseti lekaru zbog iznenadnog pogoršanja“, kao i da je pogrešno primenjeno i materijalno pravo, na koji zakonski razlog ovaj sud pazi i po službenoj dužnosti, na osnovu odredbe člana 399. ZPP, što je za posledicu imalo i da je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, zbog čega su drugostepena i prvostepena presuda morale biti ukinute.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, broj 24/05 i 61/05), je propisano, da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Naredbom tuženog od 04.11.2008. godine, je propisano, da, zaposleni koji je privremeno sprečen za rad, dužan je da neposrednog rukovodioca do osam časova, prethodno obavesti o svojoj obavezi da će tog dana imati kontrolni pregled kod lekara, odnosno posetu lekaru u slučaju iznenadnog pogoršanja zdravstvenog stanja (tačka 4). U slučaju da zaposleni bilo kog dana za vreme privremene sprečenosti za rad nije dostupan na dostavljenom telefonu ili adresi, dužan je da za taj dan dostavi dokaz da se nalazio na pregledu, odnosno drugoj intervenciji u medicinskim ustanovama (tačka 5); svi odgovorni (radnici, rukovodioci), koji ne sprovode naredbu, tj. kršenje naredbe, smatraće se težom povredom radne discipline, čije posledice će biti otkaz ugovora o radu (tačka 7).

Prema tome, kod utvrđenog činjeničnog stanja, da je 08.04.2009. godine, tužilac odgovorio da se nalazi u gradu, a zatim odgovorio da se nalazi u N.V. kod tazbine, kako bi preuzeo melem za zarastanje ožiljaka od operacije, koja je izvršena pet meseci ranije, ostalo je nejasno zašto je bio u obavezi u skladu sa tačkom 4. naredbe, da neposrednog rukovodioca do 8,00 časova obavesti o svojoj obavezi da će tog dana imati kontrolni pregled kod lekara, odnosno posetu kod lekara u slučaju iznenadnog pogoršanja zdravstvenog stanja, kada prema utvrđenom činjeničnom stanju uopšte nije imao kontrolni pregled, odnosno posetu lekaru i tuženi poslodavac je iz razgovora sa tužiocem imao saznanje gde se tužilac nalazi.

Iz sadržine osporene odluke tuženog ne proizilazi da je poslodavac koristio otkazni razlog iz člana 179. stav 1. tačka 6. Zakona o radu: kada zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad već člana 179. stav 1. tačka 3. istog zakona: kada zaposleni ne poštuje radnu disciplinu, propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Međutim, iz Naredbe na čijoj povredi se zasniva osporena odluka o otkazu ne proizilazi izričito da je zaposlenom zabranjeno da tokom privremene sprečenosti za rad napušta stan u kome živi osim prilikom posete lekaru i da u svakom slučaju ima obavezu obaveštavanja neposrednog rukovodioca, niti je obavezan boravak u kući u svakom konkretnom slučaju sprečenosti za rad potreban. Stoga su nejasni i nedovoljni razlozi nižestepenih sudova o povredi radne obaveze i postupanju tužiocu suprotno naredbi tuženog, jer dana 08.04.2009. godine do 08,00 časova nije obavestio neposrednog rukovodioca o odlasku kod lekara. Kako tužilac u ovom slučaju nije bio na pregledu u zdravstvenoj ustanovi propušteno je da se oceni pravni značaj i okolnosti odsustva tužioca od kuće tokom privremene sprečenosti za rad i da li nepostupanje po naredbi tuženog za vreme privremene sprečenosti za rad, odnosno odsustva sa rada može obrazovati otkazni razlog iz člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu. Takođe, zbog pogrešne primene člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, nisu utvrđene okolnosti, ni činjenice o boravku i ponašanju tužioca prilikom privremene sprečenosti za rad, niti dati dovoljni razlozi da li je ponašanje tužioca kritičnom prilikom bilo takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Na izneti način zakonski uslovi za otkaz ugovora o radu su ostali sporni i nižestepene odluke su morale biti ukinute.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će postupajući po primedbama na koje je ukazano ovim rešenjem, radi pravilne primene materijalnog prava utvrditi razloge privremene sprečenosti tužioca za rad, pa ceniti sve okolnosti konkretnog slučaja od kojih zavisi ocena o postojanju otkaznog razloga iz člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, te doneti novu, pravilnu i zakonitu odluku.

Kako je ukinuta odluka o glavnom zahtevu i predmet vraćen na ponovno suđenje, to se ukida i odluka o troškovima postupka, s obzirom na to da će o troškovima na ime sastava revizije, zajedno sa ostalim troškovima postupka odlučiti u konačnoj odluci, u smislu odredbe člana 161. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbi člana 406. stav 1. i 407. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.