U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca B.N. iz sela V., Opština P., koga zastupa punomoćnik M.R., advokat iz P., protiv tuženih J.Ž. i N.Ž., oboje iz Č., koje zastupa punomoćnik D.I., advokat iz Č., radi povraćaja kupoprodajne cene, vrednost spora 8.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž br. 74/14 od 07.10.2014.godine, u sednici veća održanoj dana 29.10.2015.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca B.N. izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž br. 74/14 od 07.10.2014.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku P br.2425/12 od 04.06.2013.godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev i obavezani tuženi da solidarno na ime povraćaja kupoprodajne cene isplate tužiocu iznos od 8.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu po kome banke vrše otkup ove valute u mestu i na dan isplate, sa domicilnom kamatom u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj na isti način počev od 04.06.2013.godine pa do isplate. Drugim stavom izreke, obavezani su tuženi da solidarno tužiocu naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 156.900,00 dinara.

Apelacioni sud u Kragujevcu je pobijanom presudom Gž br. 74/14 od 07.10.2014.godine preinačio prvostepenu presudu, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev za obavezivanje tuženih da solidarno tužiocu na ime povraćaja kupoprodajne cene isplate iznos od 8.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu po kome banke vrše otkup ove valute u mestu i na dan isplate, sa docimicilnom kamatom u dinarskoj protvivvrednosti obračunatoj na isti način počev od 04.06.2013.godine i obavezao tužioca da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 89.477,00 dinara.

Protiv drugostepene presude tužilac je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Kako je revizija tužioca dozvoljena po odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) i člana 23. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 55/14), Vrhovni kasacioni sud nije ni razmatrao ispunjenost uslova za primenu člana 404. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana. Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na postojanje drugih bitnih povreda koje bi mogle biti od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijane odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je u maju mesecu 2010.godine na osnovu usmenog ugovora od tuženih supružnika kupio motorno vozilo marke „Folksvagen pasat“ registarske oznake ..., proizvedeno 2004.godine. Povodom ugovorene kupoprodaje stranke su izvršile razmenu vozila, tako što je tužilac tuženima predao dva svoja putnička vozila, a od tuženih preuzeo sporno vozilo uz doplatu iznosa od 1.500 evra. U vezi istog vozila tužilac je zaključio 04.07.2011.godine ugovor o poklonu sa tuženom N.Ž., kao poklonodavcem jer je vozilo bilo registrovano na njeno ime. Tužilac je vozilo otuđio trećem licu Z.P. iz P., kome je Policijska uprava N.M., R.S. oduzela vozilo 04.08.2011.godine, a kojim je u trenutku oduzimanja upravljao M.B., dok je Z.P. bio saputnik. U toku postupka tužilac je tvrdio da je na ime oduzetog vozila vratio kupoprodajnu cenu kupcu Z.P. u iznosu od 7.700 evra i isplatio mu troškove koje je imao za vreme boravka u zatvoru zbog oduzimanja vozila koji zajedno sa kupoprodajnom cenom iznose 8.000 evra što je predmet tužbenog zahteva po osnovu zaštite od evikcije.

Kod ovako utvrđenih činjenica, prvostepeni sud je pozivajući se na odredbu člana 508, 509. i 510. ZOO obavezao tužene da solidarno tužiocu isplate iznos od 8.000 evra na koji iznos je konačno postavljen tužbeni zahtev na ročištu od 07.05.2015.godine.

Apelacioni sud u Kragujevcu nije prihvatio stanovište prvostepenog suda iz razloga što tužilac nije dokazao da je trećem licu Z.P. isplatio na ime povraćaja kupoprodajne cene i troškova iznos koji tužbom potražuje od tuženih. Stoga je primenom pravila o teretu dokazivanja u smislu člana 231. ZPP odbio tužbeni zahtev, imajući pri tome u vidu i da je tužilac odustao od izvođenja dokaza saslušanjem Z.P. kao svedoka, a nije predložio druge dokaze u prilog svojih navoda.

Neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Ovo sa razloga što se u smislu člana 508. ZOO kod ugovora o prodaji pod evikcijom podrazumeva pravno uznemiravanje kupca povodom pribavljanja stvari, a na osnovu nekog prava trećeg koje je postojalo pre kupčevog sticanja stvari. Prema članu 509. ZOO kada se pokaže da treće lice polaže neko pravo na stvar, kupac je dužan obavestiti prodavca o tome izuzev kada je to prodavcu već bilo poznato i pozvati ga da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzije trećeg ili kada su predmet ugovora stvari određene po rodu da mu isporuči drugu stvar bez pravnog nedostatka. Član 510. propisuje sankcije za pravne nedostatke ako prodavac ne postupi po zahtevu kupca. U slučaju oduzimanja stvari od kupca ugovor se raskida po samom zakonu, a u slučaju umanjenja ili ograničenja kupčevog prava, kupac može po svom izboru raskinuti ugovor ili zahtevati srazmerno sniženje cene, pri čemu kupac ima pravo na naknadu pretrpljene štete. U konkretnom slučaju predmetno vozilo nije oduzeto od tužioca već od lica kome je tužilac prodao vozilo za koje je primio odgovarajuću protivvrednost. Oduzimanje vozila od tužiočevog kupca moglo je prouzrokovati odgovornost tužioca za pravne nedostatke pod uslovom da je vozilo oduzeto na osnovu nekog prava trećeg lica. Tek ukoliko je tužilac po osnovu odgovornosti za pravne nedostatke svom kupcu izvršio povraćaj kupoprodajne cene vozila i platio naknadu troškova u vezi oduzimanja vozila mogao je od tuženih kroz naknadu pretrpljene štete iz člana 510. stav 3. ZOO ostvariti povraćaj isplaćenog iznosa. Međutim, u konkretnom slučaju tužilac osim gole tvrdnje da je isplatio svom kupcu iznos od 8.000 evra to nije dokazao, jer je od predloženog dokaza saslušanjem svedoka odustao, a druge dokaze u prilog svojih navoda nije predložio, te je pravilno drugostepeni sud primenio pravilo o teretu dokazivanja iz člana 231. stav 2. ZPP, kada je tužbeni zahtev odbio, jer tužilac nije dokazao da od tuženih ima pravo zahtevati tužbenim zahtevom traženi novčani iznos.

Na osnovu izloženog i člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tužioca kao neosnovanu i odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Branislava Apostolović,s.r.