Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog, advokatu V.I., pa je održao sednicu veća, o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer nije našao da je njihovo prisustvo od značaja za donošenje odluke, pa je u sednici razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu Republičkog javnog tužioca našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti najpre ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer su razlozi dati u oslobađajućoj presudi u znatnoj meri protivrečni njenoj izreci. Naime, u izreci prvostepene presude sud je okrivljenog oslobodio optužbe, jer nije dokazano da je učinio delo za koje je optužen, dok se u obrazloženju presude navodi da se u radnjama optuženog ne stiču bitna obeležja krivičnog dela, budući da se ne radi o konoplji „droga“ tip, već o varijetetu konoplje – industrijskoj konoplji roda „kanabis“, zbog čega izreka presude sadrži jednu vrstu oslobađajuće presude, a u obrazloženju se navode razlozi za drugačiju vrstu oslobađajuće presude.

Vrhovni kasacioni sud najpre utvrđuje da je pobijanim presudama okrivljeni M.K. oslobođen od optužbe jer nije dokazano da je učinio krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ, odnosno da nije dokazano da je u toku 2010. godine proizvodio tako što je uzgajao stabljike psihoaktivne konoplje, biljke kanabis, koje u svom sastavu sadrže tetrahidrokanabinol koji je rešenjem Ministarstva za zdravlje RS određen kao opojna droga.

U obrazloženju prvostepene presude sud navodi da nije dokazana radnja uzgajanja predmetnih biljaka, jer je nalazom i mišljenjem veštaka biologa utvrđeno da se ne radi o kultivisanim biljkama već o samoniklim na šta upućuje njihov „razbacani“ raspored mesta gde su iznikle, zatim njihov izgled i anatomsko-morfološka struktra što ukazuje na mogućnost da su ptice ili preživari bili prenosioci semena, a pored toga da je veštačenjem utvrđeno i da su stabljike posečene u kasnoj tehnološkoj fazi kada je nepovoljan radman (stepen iskorišćavanja) biljne materije, kao i da je iskazom svedoka T. utvrđeno da su predmetne stabljike nakon sečenja bile prebačene na ogradu preko prethodno isušenih i neupotrebljivih stabljika. Zaključak o nedokazanosti radnje uzgajanja kao bitnog obeležja predmetnog krivičnog dela, prvostepeni, a i drugostepeni sud nakon održanog pretresa su izveli iz jasne ocene dokaza kako pojedinačno tako i u vezi sa ostalim dokazima.

Izrekom pravnosnažne presude okrivljeni je oslobođen od optužbe po osnovu člana 423. tačka 2) ZKP, jer nije dokazano da je izvršio krivično delo za koje je optužen, a u razlozima za takvu odluku nižestepeni sudovi iznose zaključak o nedokazanosti tog objektivnog, kao i subjektivnog obeležja predmetnog krivičnog dela, a tom zaključku je prethodila jasna ocena svih izvedenih dokaza u svemu kako je predviđeno članom 419. stav 2. ZKP. To što su nižestepeni sudovi na kraju takvog obrazloženja o nedokazanosti radnje izvršenja naveli samo u delu jedne rečenice da se u radnjama optuženog „ne stiču bitna obeležja krivičnog dela“, ne predstavlja protivrečnost zbog koje ne bi bilo moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude. Stoga, zahtev RJT-a koji u navedenom delu rečenice izdvojenom iz konteksta celokupnog obrazloženja vidi bitnu povredu iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, nije osnovan.

Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i to da je izrekom pobijane drugostepene presude učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka u smislu člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, jer je na pretresu pred drugostepenim sudom ovlašćeni tužilac izmenio optužni akt i činjenično stanje pravno kvalifikovao kao krivično delo iz člana 246. stav 2. KZ, a drugostepeni sud je odbio žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu kojom je okrivljeni oslobođen od optužbe da je učinio krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ.

Međutim, po nalaženju ovog suda, a kako činjenični opis optužnog akta tokom postupka nije menjan, odnosno radnja izvršenja koja je okrivljenom stavljena na teret je tokom postupka ostala ista, u konkretnom slučaju nije došlo do prekoračenja optužbe, jer je okrivljeni upravo oslobođen za identičan činjenični opis koji mu je optužnim aktom stavljen na teret. Pri tome, činjenica da je javni tužilac promenio pravnu kvalifikaciju krivičnog dela, po oceni ovog suda, ne utiče na prekoračenje optužbe u smislu člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, budući da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Iz iznetih razloga, po oceni ovoga suda, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ističe da je pobijana drugostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Pored toga, Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama povređen krivični zakon u smislu člana 439. tačka 1) ZKP, jer uprkos činjenici da je u biljnoj materiji pronađenoj u kući okrivljenog utvrđeno prisustvo THC od 0,35%, te da je u biljnoj materiji pronađenoj u selu Kraljevu utvrđeno prisustvo THC od 0,34%, dakle u iznosu većem od 0,3%, nižestepeni sudovi smatraju da se u radnjama optuženog ne stiču bitna obeležja krivičnog dela koje mu se optužnicom stavlja na teret.

Zahtevom se ukazuje da je takav stav nižestepenih sudova pogrešan, jer se radilo o konoplji koja je sadržala THC veći od 0,3 %, tako da predstavlja opojnu drogu u smislu Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, pa je samim tim gajenje takvih biljaka krivično delo.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, napred navedeni razlozi iz zahteva za zaštitu zakonitosti bili bi osnovani pod uslovom da je radnja proizvodnje, odnosno gajenja dokazana, međutim, kako su nižestepeni sudovi na osnovu izvedenih dokaza cenili kumulativnu ispunjenost bitnih obeležja predmetnog krivičnog dela i jasno ocenili da nije dokazano da je okrivljeni proizvodio gajenjem predmetne biljke, već se radilo o samoniklim biljkama i s tim u vezi pravnosnažno oslobađajuća presuda je doneta iz razloga što nije dokazano da je okrivljeni izvršio krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ, a ne iz razloga što delo za koje je optužen nije krivično delo, to se neosnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na to da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                            Predsednik veća - sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                        Janko Lazarević,s.r.