U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u pravnoj stvari tužioca G.Z. iz sela K.– B., čiji je punomoćnik I.T., advokat iz N., protiv tuženog N-e. AD iz N., koga zastupa N.K., advokat iz N., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2599/14 od 14.08.2014. godine, u sednici održanoj 18.11.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2599/14 od 14.08.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 br. 2599/14 od 14.08.2014. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Nišu P1 1092/2010 od 13.05.2014. godine, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca i poništeno kao nezakonito rešenje tuženog br. … od 26.05.2009. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu br. ….. od 28.02.2002. godine sa aneksom ugovora od 15.05.2009. godine i naloženo tuženom da tužioca vrati na rad i prizna mu sva prava na radu i po osnovu rada. Tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove postupka od 204.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS” br. 72/11,55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju revident ukazuje, jer je pobijana presuda jasna, obrazložena i neprotivrečna. Sadrži sve razloge o odlučnim činjenicama.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužiocu koji je obavljao poslove linijskog kontrolora, rešenjem tuženog od 26.05.2009. godine, otkazan je ugovor o radu sa aneksom zbog povrede radne obaveze iz člana 6. stav 1. Kolektivnog ugovora o utvrđivanju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih i člana 20. tačka 1. Ugovora o radu, primenom člana 179. tačka 2. Zakona o radu. Pre otkaza ugovora o radu tužilac je saslušan o čemu je sačinjen zapisnik dana 13.05.2009. godine, a dostavljeno mu je i pisano upozorenje 15.05.2009. godine i zatraženo je mišljenje samostalnog sindikata. U pisano datom upozorenju stavljeno mu je na teret da radeći na poslovima linijskog kontrolora prilikom vršenja kontrole nije evidentirao, niti podneo izveštaj da u vozilu ima putnika sa neispravnom prevoznom ispravom, gde je cena na karti u vozilu umanjena i ne odgovara relaciji putovanja na kojoj putnik putuje. U obrazloženju upozorenja je navedeno da je nakon saslušanja zaposlenog i prikupljenih ostalih dokaza, izveštaja od strane službe likvidature, punomoćnik direktora na nesumnjiv način utvrdio da je zaposleni učinio povredu radne obaveze. U izveštaju o utvrđenim nepravilnostima u prodaji karata vozača lokala i vozača međugrada na celisho mašinicama konstatovano je da su uočene nepravilnosti u ceni izdatih karata.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je pobijanom drugostepenom presudom kojom je preinačena prvostepena presuda, usvojen tužbeni zahtev, poništeno kao nezakonito rešenje o otkazu, a tuženi obavezan da tužioca vrati na rad i prizna mu sva prava po osnovu rada.

I po nalaženju ovog suda pravilno drugostepeni sud zaključuje da je postupak koji je prethodio donošenju otkaznog rešenja tuženi sproveo suprotno čl.180.stav2 ZOR-a.

Prema navedenoj odredbi, poslodavac je dužan da u upozorenju navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Svrha upozorenja je da se zaposlenom omogući pravo na odbranu garantovano preporukom br.158 Konvencije MOR-a o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca.

U konkretnom slučaju u upozorenju nije opredeljeno vreme izvršenja povrede radne obaveze, a ono je neprecizno i u pogledu opredeljenja linija i vozila u kojima su evidentirani putnici sa neispravnom kartom. Upozorenje je dato na osnovu izveštaja likvidature, iz čije se sadržine takođe ne može na pouzdan način utvrditi na kojim linijama i u kojim danima je evidentirana povreda radne obaveze zbog koje se tužiocu otkazuje ugovor o radu. Takvo upozorenje ne sadrži elemente propisane čl.180.stav 2.ZOR-a.

Davanjem nejasnog i nepotpunog upozorenja, iz čije sadržine se ne može identifikovati povreda radne obaveze ni utvrditi kada, gde i na koji način je povreda učinjena, zaposlenom se uskraćuje mogućnost da pruži adekvatnu odbranu od iznetih navoda, što postupak koji prethodi donošenju i rešenje o otkazu čini nezakonitim.

Kako je tužiocu nezakonito prestao radni odnos, pravilno je pobijanom presudom, na osnovu člana 191. Zakona o radu, tuženi obavezan da ga vrati na rad i prizna mu prava po osnovu rada.

Ostalim navodima revizije u pretežnom delu se osporava ocena izvedenih dokaza, čime se pobija utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 398. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 405. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.