Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tužene obavljala poslove samostalnog stručnog saradnika Koordinacionog odbora za bankarstvo, finansijske poslove i osiguranje, prema Ugovoru o radu od 06.06.2003. godine i Aneksu ugovora o radu od 26.07.2011. godine. Pobijanim rešenjem od 31.01.2012. godine tužilji je otkazan ugovor o radu zbog učinjene povrede radne obaveze – zloupotrebe položaja i prekoračenja datih ovlašćenja u smislu člana 179. stav 2. Zakona o radu, člana 66. tačka 6. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tužene i tačke 20. stav 4. Ugovora o radu. U obrazloženju rešenja navedeno je da je tužilja navedenu povredu radne obaveze učinila tako što je 01.11.2011. godine, samovoljno i bez znanja ovlašćenih lica uputila dopis JP G. c. a. N sa molbom za isporuku kancelarijskog nameštaja za kancelariju u koju je trebalo da se preseli. Poslodavac je za ovu povredu saznao 22.11.2011. godine, kada je primio potvrdu o ustupanju na privremeno korišćenje kancelarijskog nameštaja. Navedeno je u pobijanom rešenju da u opisu poslova samostalnog stručnog saradnika koji je tužilja obavljala ne postoji ovlašćenje za preduzimanje ove radnje, već to spada u isključivu nadležnost generalnog sekretara i predsednika tužene. Navedeno je takođe da je tužilja dopis potpisala u ime predsednika komore, bez njegovog znanja i odobrenja, i obmanuvši radnika koji je rukovao pečatom tužene, upotrebila je pečat da bi pečatirala navedeni dopis, čime je počinila povredu radne obaveze koja joj je stavljena na teret. Dana 24.01.2012. godine tužilji je dostavljeno pismeno upozorenje o otkaznim razlozima, i upozorenje je dostavljeno sindikatu. Tužena je prethodno donela upozorenje o otkaznim razlozima od 17.11.2011. godine, koje po oceni drugostepenog suda predstavlja anticipirano upozorenje u smislu člana 180. stav 3. tada važećeg Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09). U ovom upozorenju navedeno je da tužilja nije postupila po naredbi generalnog sekretara tužene od 19.10.2011. godine, kojom joj je naloženo preseljenje u drugu kancelariju, zbog čega je generalni sekretar tužene lično došao kod tužilje da je na to upozori, pri čemu ga je ona vređala i raspravljala se sa njim na nedoličan i nekulturan način, što predstavlja povredu radne discipline iz člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu i člana 66. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tužene. U ovom upozorenju navedeno je takođe da je tužilja počinila težu povredu radne obaveze iz člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, u vezi člana 66. tačka 6. Pojedičanog kolektivnog ugovora i tačke 20. stav 4. Ugovora o radu, tako što je 01.11.2011. godine uputila bez ovlšćenja i saznanja nadležnih lica tužene dopis za isporuku kancelarijskog nameštaja, potpisala je dopis u ime predsednika tužene bez njegovog znanja i ovlašćenja, i zloupotrebom poverenja radnika koji je obavljao posao tehničkog sekretara uzela pečat tužene komore i pečatirala navedeni dopis. Navedeno je da sve ove povrede radnih obaveza predstavljaju osnov za otkaz ugovora o radu, a imajući u vidu da tužilja do tada nije kršila radne obaveze i radnu disciplinu navedeno je da će ukoliko se ovakve ili slične povrede radne discipline ponove tužilji biti otkazan ugovor o radu bez ponovnog upozorenja, u smislu člana 180. stav 3. Zakona o radu.

Po oceni drugostepenog suda, prilikom donošenja pobijanog rešenja o otkazu Ugovora o radu tužena nije postupila u skladu sa odredbama člana 180. stav 3. Zakona o radu. Kao razlog je navedeno da je u pobijanom rešenju tužilji otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze, odnosno zloupotrebe položaja i prekoračenja ovlašćenja u odnosu na događaj od 01.11.2011. godine.

Budući da je ova povreda radne obaveze bila obuhvaćena anticipiranim upozorenjem od 17.11.2011. godine, po oceni drugostepenog suda tužilji iz ovog razloga nije mogao prestati radni odnos pobijanim rešenjem, već samo zbog druge povrede radne obaveze, koja je navedena u upozorenju od 24.01.2012. godine, a odnosi se na odbijanje tužilje da radi u Komisiji za popis sredstava, potraživanja i obaveza tužene, u kojoj je raspoređena rešenjem generalnog sekretra tužene od 23.11.2011. godine, a zbog ove povrede tužilji nije otkazan ugovor o radu.

S obzirom na navedeno, osnovano se revizijom tužene ukazuje da je u pobijanoj drugostepenoj presudi pogrešno primenjeno materijalno pravo, zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Prema članu 180. stav 3. Zakona o radu, ako postoje olakšavajuće okolnosti ili ako priroda povreda radne obveze ili nepoštovanje radne discipline nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac u upozorenju može obavestiti zaposlenog da će mu bez ponovnog upozorenja otkazati ugovor o radu ako ponovo učini istu ili sličnu povredu. Suština anticipiranog upozorenja je u stavljanju do znanja zaposlenom da će za ponovljenu lakšu povredu radne obaveze, odnosno za ponovno narušavanje radne discipline ugovor o radu biti otkazan bez ponovnog upozorenja. Kako se ova pretnja može uputiti povodom narušavanja radne discipline, ovu odredbu bi trebalo tumačiti tako da se odnosi samo na ponovno narušavanje radne discipline. Budući da drugostepeni sud nije cenio pravno dejstvo tzv. „anticipiranog“ upozorenja, odnosno olakšavajuće okolnosti i prirodu povrede, odnosno da li se anticipirano upozorenje može doneti samo za povredu radne discipline i lakšu povredu radne obaveze, to je pobijana drugostepena presuda ukinuta jer nije ocenjeno ni da li je ovo upozorenje dato u skladu sa zakonom.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će uzeti u obzir iznete primedbe i doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Snežana Andrejević,.sr.