Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ugovorom o radu od 26.09.2006. godine tužilac je zasnovao radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme, a kao vatrogasni tehničar raspoređen je na poslove vatrogasac - čuvar. Aneksom tog ugovora od 23.07.2007. godine raspoređen je na poslove portir - vatrogasni čuvar, da bi potom obavljao poslove u pogonu P.. Tužilac je 22.11.2010. godine radio u prvoj smeni kao pomoćnik majstora na mašini „ljuštarki“, a od pretpostavljenog A.U. dobio je nalog da namešta trupce za mašinu. Radio je zajedno sa P.I., a posao su započeli u 06,00 časova, da bi oko 09,15 časova tužilac prilikom ubacivanja klade u „ljuštarku“ povredio palac leve ruke. Tom prilikom nije koristio zaštitne rukavice, koje su mu date kao lično zaštitno sredstvo. Posle povređivanja javio se lekaru u ambulanti tuženog, a po obavljenom pregledu upućen je da se javi ortopedu. Posle povređivanja tužioca oformljena je komisija povodom alkotestiranja. Za alkotestiranje radnika koristi se etilometar tip alcotest 7410, fabrički broj ARXM-0226 proizvođača Drager. Tu komisiju činili su šef pravne službe, šef obezbeđenja i lice određeno za bezbednost i zdravlje na radu i zaštitu životne sredine. Tom prilikom poštovana je uobičajena procedura za alkotestiranje i kao rezultat prvog alkotestiranja ustanovljeno je da je tužilac imao 0,54‰ alkohola u krvi, a prilikom drugog 0,55‰. Rezultat je konstatovan komisijski, a potom sačinjen zapisnik i tužilac je ovaj zapisnik potpisao, iako je imao usmene primedbe. Zbog pretrpljene povrede tužilac je lečen na odeljenju ortopedije od 22.11.2010. do 25.11.2010. godine. Radilo se o otvorenom prelomu proksimalne falange levog palca šake, defekta i presečene tetive drugog opružača levog palca. Tuženi je 29.11.2010. godine tužiocu uputio upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze iz čl. 19. tačka 12. ugovora o radu i povrede radne discipline utvrđene članom 3. tačka 11. i 39. Pravilnika o radnoj disciplini i ponašanju u toku rada iz čl. 91. tačka 2. i 3. Kolektivnog ugovora. U izjavi od 10.12.2010. godine tužilac je negirao da je 22.11.2010. godine konzumirao alkohol, a naveo je da je posumnjao u ispravnost aparata za alkotestiranje i pokušao da da krv na analizu, ali mu je rečeno da se takve analize ne vrše. Rešenjem od 15.12.2010. godine tuženi je tužiocu otkazao ugovor o radu sa svim aneksima. Direkcija za mere i dragocene metale iz Beograda je dopisom od 30.11.2011. godine obavestila sud da je za upotrebljeni etilometar izdato rešenje o odobrenju tipa merila od 16.08.2001. godine koje je dopunjeno rešenjem od 22.12.2003. godine. D.t. DOO servisno odeljenje B. sačinilo je 29.11.2010. godine kontrolni list periodične kontrole tog aparata tuženog, koji je tuženom isporučen po nalogu od 23.04.2007. godine, a pregledom aparata je utvrđeno da je u okviru tehničke specifikacije proizvođača i da je sledeća kontrola za šest meseci. U vezi povrede na radu tužioca tuženi je sačinio izveštaj o tome da se tužilac 22.11.2010. godine povredio i da u momentu povređivanja nije koristio obezbeđena sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu. U primedbi lekara u izveštaju o povredi na radu navedeno je da je pacijent - tužilac bio pod uticajem alkohola, što je utvrđeno urađenim alkotestom od strane stručnog lica tuženog. Inače, Agencija za privredne registre u Beogradu je 15.06.2011. godine donela rešenje, kojim je u registru privrednih subjekata registrovana promena podataka o tuženom kao privrednom subjektu.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je poništio rešenje kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i tužioca reintegrisao, nalazeći da je zbog prigovora tužioca rezultatu alkotesta tuženi bio u obavezi da proveri ispravnost aparata i o tome dostavi dokaz ili na drugi način omogući tužiocu da se podvrgne ponovnom ispitivanju.

Odlučujući o žalbi tuženog, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo, kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev u ovom sporu.

U konkretnom slučaju, tužiocu je prestao radni odnos kod tuženog otkazom ugovora o radu primenom čl. 19. tačka 12. ugovora o radu, koji je zaključen između parničnih stranaka, i čl. 3. tačka 11. i 39. Pravilnika o radnoj disciplini i ponašanju u toku rada u vezi čl. 14. i 15. Pravilnika o načinu utvrđivanja alkoholisanosti, što predstavlja otkazne razloge iz čl. 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu. Radi se o skrivljenoj povredi radne obaveze - dolasku na rad pod dejstvom alkohola iz čl. 19. tačka 12. ugovora o radu i nepoštovanju radne discipline iz člana 3. tačka 11. i 39. (nepoštovanje mera bezbednosti i zdravlja na radu i dolazak na rad u pijanom stanju).

Pravilnikom tuženog o načinu utvrđivanja alkoholisanosti u članu 13. iskazana je nulta tolerancija na dozvoljenost granice alkohola u krvi tokom boravka na radnom mestu, u prostorijama društva i pri dolasku i odlasku sposla. Prema članu 14. tog Pravilnika, zaposleni koji pređe ovu granicu ne može boraviti u poslovnim prostorijama, mora biti udaljen sa rada, a i služba obezbeđenja je ovlašćena da ne dozvoli ulazak u društvo takvom zaposlenom. Prema članu 15. tog Pravilnika, takvo ponašanje smatra se povredom radne discipline utvrđene aktom poslodavca, što predstavlja opravdani otkazni razlog.

U ovom slučaju, kod tužioca je posle povrede na radu 22.11.2010. godine izvršena provera prisutnosti alkohola u krvi, pa je kod prve provere rezultat bio 0,54‰ u krvi, a kod druge 0,55‰. Taj zapisnik tužilac je lično potpisao, pa činjenica da je imao usmene primedbe nije od uticaja na zakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu. Činjenica da je kod tužioca utvrđeno prisustvo alkohola u krvi aparatom na kome je izvršena periodična kontrola, o čemu je sačinjen i kontrolni list 29.11.2010. godine, predstavlja skrivljenu povredu radne obaveze, što predstavlja otkazni razlog iz čl. 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu u vezi odgovarajuće odredbe ugovora o radu i opštih akata tuženog. Istovremeno, radi se i o nepoštovanju radne discipline propisane aktom poslodavca (Pravilnikom o radnoj disciplini i ponašanju u toku rada), jer tužilac nije poštovao mere bezbednosti i zdravlja na radu, a i došao je na rad u pijanom stanju, što je navedenim Pravilnikom propisano i kao povreda radne discipline, zbog čega ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Pre otkaza ugovora o radu, poslodavac je poštovao proceduru propisanu članom 180. Zakona o radu, u pogledu obaveze da tužiocu dostavi pisano upozorenje na postojanje otkaznih razloga, a tužilac se na navode iz upozorenja izjasnio, čime je njegovo pravo na odbranu poštovano, zbog čega su neosnovani revizijski navodi o nepoštovanju postupka otkaza.

U reviziji tužioca se u preostalom delu, osporava ocena izvedenih dokaza, čime se posredno pobija utvrđeno činjenično stanje, što prema čl. 407. stav 2. ZPP ne može biti revizijski razlog.

Kako je osporenim rešenjem tužiocu zakonito otkazan ugovor o radu, materijalno pravo je pravilno primenjeno, kada je odbijen i tužbeni zahtev za reintegraciju, koji zavisi od odluke o zakonitosti otkaza ugovora o radu.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka doneta primenom čl. 165. stav 2. u vezi čl. 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Na osnovu čl. 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović, s.r.