.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1169/2015
19.01.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Ivanom Trkuljom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog D.A., zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti punomoćnika privatnog tužioca G.K., advokata S.N., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kraljevu K 737/13 od 17.06.2015. godine i Višeg suda u Kraljevu Kž1 336/15 od 07.08.2015. godine, u sednici veća održanoj 19.01.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti punomoćnika privatnog tužioca G.K., advokata S.N., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kraljevu K 737/13 od 17.06.2015. godine i Višeg suda u Kraljevu Kž1 336/15 od 07.08.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kraljevu K 737/13 od 17.06.2015. godine, okrivljeni D.A. je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo uvreda iz člana170. stav 1. KZ opisano u tački 1. izreke, kao i da je izvršio produženo krivično delo kleveta iz člana 171. stav 2. u vezi člana 61. KZ opisano u tač. 2. i 3. izreke. Istom presudom određeno je da će sud posebnim rešenjem odlučiti o troškovima krivičnog postupka.
Presudom Višeg suda u Kraljevu Kž1 336/15 od 07.08.2015. godine i to: stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba punomoćnika privatnog tužioca, a presuda Osnovnog suda u Kraljevu K 737/13 od 17.06.2015. godine u odnosu na tačku 1. izreke je potvrđena; stavom drugim izreke presude po službenoj dužnosti je preinačena presuda Osnovnog suda u Kraljevu K 737/13 od 17.06.2015. godine u odnosu na tač. 2. i 3. izreke prvostepene presude, pa je prema okrivljenom D.A. odbijena optužba da je izvršio produženo krivično delo kleveta iz člana 171. stav 2. u vezi člana 61. KZ.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo punomoćnik privatnog tužioca G.K., advokat S.N., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) i st. 2. i 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud konstatuje povredu zakona u smislu navoda iz zahteva.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP održao sednicu veća u kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 482. stav 1. Zakonika o krivičnom posupku je propisano da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.
Odredbom člana 483. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, dok je u stavu 3. istog člana predviđeno da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.
Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizilazi da su ovlašćena lica za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka Republički javni tužilac, branilac i okrivljeni koji to može učiniti isključivo preko branioca.
Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti podneo punomoćnik privatnog tužioca G.K., advokat S.N., na šta po zakonu nije ovlašćen, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 483. ZKP doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar–savetnik Predsednik veća-sudija
Ivana Trkulja Veselinović,s.r. Janko Lazarević,s.r.
