U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici tužioca V.S. iz B., čiji je punomoćnik u revizijskom postupku advokat S.N. iz B., protiv tužene OŠ D.D. iz B., radi poništaja rešenja i isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br.3492/14 od 10.11.2014. godine, u sednici održanoj 23.12.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br.3492/14 od 10.11.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Ispravljenom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 br.3035/2010 od 05.07.2012. godine, stavom prvim izreke, poništena su kao nezakonita rešenje tužene br.533/01 od 28.11.2001. godine i odluka tužene br.543/01 od 12.12.2001. godine, po kojima je tužiocu prestao radni odnos. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i tužena obavezana da mu na ime izgubljene zarade za decembar mesec 2001. godine isplati 7.970,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2002. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da sud obaveže tuženu da mu isplati opredeljene novčane iznose na ime izgubljene zarade za period od januara meseca do 04.12.2002. godine, sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom četvrtim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i tužena obavezana da mu uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 30.11.2001. do 04.01.2002. godine, a odbijen je i njegov zahtev za uplatu ovih doprinosa za period od 04.01. do 04.12.2002. godine. Stavom petim izreke, tužena je obavezana da tužiocu u radnu knjižicu upiše radni staž za period od 30.11.2001. do 04.01.2012. godine, a odbijen je kao neosnovan njegov zahtev za upis radnog staža za period od 05.01.2002. do 04.12.2002. godine. Stavom šestim izreke, odbačena je tužba tužioca u delu kojim je tražio da mu tužena uplati poreze.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br.3492/14 od 10.11.2014. godine, preinačena je navedena prvostepena presuda u stavovima prvom i drugom izreke, u usvajajućem delu stava četvrtog i u stavu petom izreke, pa je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tužene br…. od 28.11.2001. godine i odluka tužene br…. od 12.12.2001. godine po kojima mu je prestao radni odnos, kao i da se tužena obaveže da mu na ime izgubljene zarade za decembar mesec 2001. godine isplati 7.970,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate i da mu za njegov račun uplati doprinose za PIO, nadležnom Fondu PIO za period od 30.11.2001. do 04.01.2002. godine i da mu u radnoj knjižici upiše radni staž za isti taj period. Stavom drugim izreke, navedena prvostepena presuda ispravljena rešenjem istog suda od 25.06.2014. godine, potvrđena je u stavu trećem izreke i u odbijajućem delu stavova četvrtog i petog izreke i u stavu 6. izreke.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 399. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se u ovom parničnom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

Nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijski navodi ne sadrže konkretno označenje bitnih povreda, niti činjenice iz kojih bi se moglo zaključiti koja je to bitna povreda učinjena donošenjem pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zasnovao kod tužene radni odnos na određeno vreme, bez postupka javnog oglašavanja, zbog hitnosti zamene odsutnog nastavnika, a najduže do 90 radnih dana, počev od 03.09.2001. godine, po osnovu ugovora o radu br. ….. od 30.10.2001. godine, na radnom mestu nastavnika tehničkog obrazovanja, na osnovu odluke direktora tužene od 03.09.2001. godine. Pobijanim rešenjem direktora tužene br. …. od 28.11.2001. godine, tužiocu je prestao radni odnos kod tužene sa danom 30.11.2001. godine, zbog isteka roka na koji je zasnovan radni odnos na određeno vreme (bez postupka javnog oglašavanja). Pobijanom odlukom školskog odbora tužene br.543/01 od 12.12.2001. godine, odbijen je prigovor tužioca izjavljen na navedeno rešenje o prestanku radnog odnosa od 28.11.2001. godine. Odlukom školskog odbora tužene br….. od 12.12.2001. godine, a nakon sprovedenog postupka javnog oglašavanja za radno mesto nastavnika tehničkog obrazovanja po oglasu od 19.11.2001. godine, izabran je kandidat R.M., dipl. mašinski inžinjer, u radni odnos na određeno vreme do godinu dana i određeno da kandidat stupa na rad 13.12.2001. godine. Tužilac je tužbu u ovoj pravnoj stvari protiv navedenog rešenja o prestanku radnog odnosa podneo 13.12.2001. godine, a tokom ovog parničnog postupka saznao je za odluku tužene, koju je potom obuhvatio tužbom.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca jer je našao da je pobijano rešenje od 28.11.2001. godine, i odluka tužene od 12.12.2001. godine, doneto protivno članu 13. stav 2. tada važećeg Zakona o radnim odnosima („Sl. glasnik RS“, broj 55/96) kojim je propisano da zaposlenom koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme, taj radni odnos prestaje između ostalog, istekom određenog roka, koji nije istekao do dana donošenja pobijanog rešenja tužene od 28.11.2001. godine, jer je ugovorom o radu bilo određeno da će radni odnos tužioca na određeno vreme trajati najduže do 90 radnih dana, počev od stupanja na rad 03.09.2001. godine. Sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca za isplatu naknade izgubljene zarade za decembar mesec 2001. godine, uplatu doprinosa za PIO i upisa njegovog radnog staža u radnu knjižicu za period od dana prestanka radnog odnosa 30.11.2001. godine do 04.01.2002. godine, kada je trebalo da istekne 90 radnih dana za koji period je zasnovao radni odnos na određeno vreme na mestu nastavnika.

Pravilno je drugostepeni sud i po nalaženju ovoga suda primenio materijalno pravo, zaključivši da su pobijano rešenje i odluka tužene doneti zakonito na osnovu člana 13. stav 2. tada važećeg Zakona o radnim odnosima, jer je tužilac radni odnos na određeno vreme zasnovao na vreme ne duže od 90 radnih dana, na osnovu člana 14. stav 1. tačka 8. istog zakona; zbog čega je taj radni odnos mogao da prestane od strane tužene u svako doba u okviru tog perioda do 90 radnih dana počev od 03.09.2001. godine. S obzirom da je tužiocu taj radni odnos na određeno vreme zakonito prestao sa danom 30.11.2001. godine, pravilno je drugostepeni sud zaključio da mu ne pripada tražena izgubljena zarada za decembar mesec 2001. godine, uplata doprinosa za PIO i upis radnog staža u radnu knjižicu za period od dana prestanka radnog odnosa do 04.01.2002. godine.

Kako je u postupku utvrđeno da je tužena raspisala oglas i izvršila izbor kandidata za radno mesto nastavnika tehničkog obrazovanja (za koje je tužilac bio do tada angažovan) po sprovedenom postupku javnog oglašavanja za to radno mesto, to su neosnovani revizijski navodi tužioca kojima ističe da je donošenjem pobijane presude pogrešno primenjeno materijalno pravo zato što navodno nije otklonjen zakonom predviđeni uslov hitnosti za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme bez postupka javnog oglašavanja.

Na osnovu izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude, na osnovu člana 405. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Predrag Trifunović,s.r.