Istom presudom odbijen je i predlog Osnovnog javnog tužioca u Vladičinom Hanu da se prema okrivljenom shodno odredbi člana 86. Krivičnog zakonika izrekne mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije.

Presudom Višeg suda u Vranju 1Kž 305/15 od 09.06.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog B.M. i Osnovnog javnog tužioca u Vladičinom Hanu a presuda Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica u Vladičinom Hanu K 249/14 od 08.04.2015. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog B.M., adv. M.A. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) u vezi člana 4. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Prema navodima zahteva branioca okrivljenog B.M., adv. M.A., pobijanim pravnosnažnim presudama povređen je zakon iz člana 438. stav 1. tačka 1) u vezi člana 4. ZKP, jer je suprotno načelu zabrane ponovnog suđenja i kažnjavanja iz člana 4. stav 1. Protokola broj 7. uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i iz člana 4. stav 1. ZKP, okrivljeni oglašen krivim za isto delo za koje je već ranije osuđen presudom prekršajnog suda u Vranju Pr 8215/11 od 15.11.2011. godine, koja ima karakter krivične odluke i odnosi se na potpuno isti činjenični opis kritičnog događaja.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu povrede zakona kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP zbog postojanja okolnosti (pravnosnažno presuđena stvar) koja trajno isključuje krivično gonjenje, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu osnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je pravnosnažnim rešenjem Prekršajnog suda u Vranju 4Pr 8215/11 od 15.11.2011. godine okrivljeni B.M. oglašen krivim zbog prekršaja iz člana 331. stav 2. u vezi stava 1. tačka 55. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima za koje je osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, a ako istu ne plati u ostavljenom roku ista će biti zamenjena u kaznu zatvora u trajanju od 30 dana, a pobijanim presudama kako je već navedeno okrivljeni je oglašen krivim zbog krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda činjenični opis krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika, koji je predmet optužbe u ovom krivičnom postupku, bitno je različit u pogledu radnji izvršenja kao objektivna i subjektivna obeležja tog krivičnog dela, u odnosu na činjenični opis prekršaja u označenoj prekršajnoj presudi.

Naime, činjenični opis prekršaja za koje je okrivljeni oglašen krivim u prekršajnom postupku i kažnjen, sadrži samo elemente prekršaja iz člana 331. stav 2. u vezi stava 1. tačka 55. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, a ne sadrži elemente krivičnog dela iz člana 289. KZ to jest činjenice i radnje koje se odnose na postupanje okrivljenog suprotno odredbi člana 21. i člana 82, kao i člana 187. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, kao i da je kao učesnik u saobraćaju doveo u opasnost tela oštećenih i naneo im lake telesne povrede, opisane u izreci prvostepene presude.

Imajući u vidu, prirodu izostavljenih radnji okrivljenog u činjeničnom opisu prekršaja za koje je oglašen krivim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne može se reći da se opis prekršaja u pitanju odnosi na potpuno isti činjenični opis krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 1. KZ koje je predmet optužbe u ovom krivičnom postupku, a koji je različit u pogledu radnji izvršenja kao obeležja tog krivičnog dela i posledice u vidu nanošenja lakih telesnih povreda oštećenih, u odnosu na činjenični opis prekršaja u označenoj prekršajnoj presudi, to se bez osnova u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da se u konkretnom slučaju radi o presuđenoj stvari.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                       Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                 Nevenka Važić,s.r.