Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1661/2015
24.12.2015. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, Lidije Đukić, Snežane Andrejević i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilje V.R. iz Z., čiji je punomoćnik V.Ž., advokat iz N.S., protiv tuženog N. A.D. N.S., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 644/15 od 29.04.2015. godine, u sednici održanoj 24.12.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 644/15 od 29.04.2015. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 644/15 od 29.04.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 911/13 od 04.03.2015. godine, delimično su usvojen tužbeni zahtev pa je utvrđeno da je ništava odredba člana 5. Sporazuma o prestanku radnog odnosa od 31.05.2012. godine, zaključen između parničnih stranaka, ali je odbijen tužbeni zahtev u delu kojim je tužilja tražila da se tuženi obaveže da joj na ime zarade iz dobiti za 2012. godinu isplati 135.629,11 dinara sa zakonskom kamatom počev od 01.06.2013. godine do isplate. Istom presudom odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, a tužilja je oslobođena plaćanja sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 644/15 od 29.04.2015. godine, žalbe parničnih stranaka su odbijene i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, ali je predložila i da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava.

Pravnosnažnom presudom u delu koji se revizijom pobija, odbijen je tužbeni zahtev za isplatu zarade iz dobiti za poslovnu 2012. godinu. Pravna shvatanja izražena u odlukama Vrhovnog suda Srbije, koja su citirana u reviziji, odnose se isključivo na isplatu otpremnine u skladu sa socijalnim programom poslodavca, a u konkretnom slučaju tužilja potražuje isplatu zarade iz dobiti za određenu poslovnu godinu, pa sudovi pravilnom primenom materijalnog prava – Zakona o radu i Zakona o privrednim društvima, nalaze da je isplata ove vrste dobiti predviđena kao mogućnost, a ne obaveza poslodavca, kako je to regulisano i opštim aktom tuženog – Kolektivnim ugovorom, na osnovu čega je doneta i odluka Skupštine akcionara tuženog kojom nije predviđeno da se dobit za 2012. godinu isplaćuje. Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanom odlukom nije izražen drugačiji pravni stav u odnosu na shvatanje izraženo u citiranim odlukama, što znači da se ne radi ni o neujednačenoj sudskoj praksi. Kako u konkretnom slučaju nema potrebe ni za novim tumačenjem prava, niti za rešavanjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, to nisu ni ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi isplate zarade iz dobiti, tužilja je podnela 07.05.2013. godine, a vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija iznosi 135.629,11 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko- pravnom sporu u kome se tužbeni zahtevi odnose na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.