Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1152/15 od 24.11.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog D.V. i presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji K 4588/10 od 13.07.2015. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.V., advokat M.L. zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP u vezi člana 439. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će radnje okrivljenog D.V. opisane u izreci pravnosnažne presude za koju je oglašen krivim pravno kvalifikovati kao krivično delo samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ ili pak kao krivično delo prinuda iz člana 135. stav 1. KZ te da za ista odbije optužbu zbog nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja, odnosno da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.V., advokata M.L., je osnovan.

Branilac okrivljenog D.V. u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja istoga ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP na štetu okrivljenog, a iz obrazloženja zahteva i navoda da okrivljeni kritičnom prilikom nije postupao u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, već da se u njegovim radnjama eventualno stiču zakonska obeležja krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ ili pak krivičnog dela prinuda iz člana 135. stav 1. KZ, po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da zahtev osnovano podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP na štetu okrivljenog.

Naime, odredbom člana 14. stav 1. KZ propisano je da je krivično delo ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno, dakle, opšti pojam krivičnog dela obuhvata četiri konstitutivna elementa i to: delo (radnju), predviđenost u zakonu, protivpravnost i krivicu.

Sledstveno iznetom, ukoliko nije ostvaren jedan od kumulativno određenih konstitutivnih elemenata krivičnog dela, nema krivičnog dela.

Odredbom člana 214. stav 1. KZ propisano je da će se zatvorom od jedne do osam godina kazniti onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, silom ili pretnjom prinudi drugog da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine.

Prema zakonskom opisu krivičnog dela iznude iz člana 214. stav 1. KZ u pogledu subjektivnog zakonskog obeležja istog u odnosu na radnju izvršenja potrebna je namera pribavljanja za sebe ili drugog protivpravne imovinske koristi.

Okrivljeni D.V. je izrekom prvostepene pravnosnažne presude oglašen krivim da je kritičnom prilikom u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist u više navrata pokušao da oštećenog D.P. silom i pretnjom prinudi da mu na štetu svoje imovine preda novčani iznos od 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti od oko 190.000,00 dinara između ostalog i tako što je upravljajući PMV ''M.'' crne boje preprečio put i na taj način zaustavio oštećenog te prišao PMV ''G.'' 22 u kome se nalazio oštećeni i kroz otvoreni prozor na vozačevim vratima udario oštećenog otvorenom šakom u predelu glave i rekao mu: ''... jedna, što se ne javljaš, znači za šta te zovem'', te kada mu je oštećeni rekao da ne zna rekao mu je: ''znaš ti dobro zašto te ja zovem, gde su mi kerovi, nemoj da se praviš lud da te ne bih sada izvukao iz kola i polomio na centru kao ..., dužan si mi za dva kera 2.000 evra... imam informaciju da si ti te pse uhvatio u ataru i gde su ti psi završili''... te da nije siguran da mu je oštećeni uzeo pse, ali da hoće da mu se spremi 2.000 evra sa kamatom, te kada mu je oštećeni rekao ''kako zahtevate pare'' odgovorio je oštećenom: ''imam ja čoveka koji će potvrditi da si ti uzeo kerove i ako me prijaviš policiji i sudu i dokaže se da nisi kriv, za mene ćeš biti kriv sve dok mi ne platiš pse. Dakle iz same izreke presude proizilazi da je okrivljeni verovao da mu je oštećeni ukrao pse i na osnovu toga dugovao 2.000 evra.

Sledstveno iznetom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, za sada se ne može kao pravilan prihvatiti zaključak nižestepenih sudova da je okrivljeni kritičnom prilikom postupao u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, što predstavlja subjektivno zakonsko obeležje krivičnog dela u pitanju, na šta se osnovano podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud kao osnovan usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.V., advokata M.L., pravnosnažne presude ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje koji će, imajući u vidu primedbe u ovoj presudi, ponovnom ocenom utvrđenog činjeničnog stanja, biti u mogućnosti da izvede pravilan pravni zaključak o tome da li je okrivljeni kritičnom prilikom radnjama koje je preduzeo ostvario zakonska obeležja krivičnog dela iznuda u pokušaju iz člana 214. stav 1. u vezi člana 30. KZ ili pak kog drugog krivičnog dela.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                             Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                    Dragiša Đorđević,s.r.