čime bi izvršio krivično delo krijumčarenje iz člana 230. stav 1. KZ.

Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava Osnovnog suda u Senti.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Senti K 710/2014 od 13.05.2015. godine, okrivljeni G.H. oglašen je krivim zbog krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230. stav 1. KZ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci i na novčanu kaznu u određenom iznosu od 100.000,00 dinara koje je dužan da plati u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko okrivljeni u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude ne plati novčanu kaznu ista će biti zamenjena kaznom zatvora i to tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Tom presudom na osnovu članova 78. i 79. stav 1. tačka 7. KZ prema okrivljenom G.H. izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to teretnog motornog vozila marke ''...'' tipa ''...'' registarskih oznaka ..., koji će se nakon pravnosnažnosti presude prodati, a novčana sredstva uplatiti na račun budžeta Republike Srbije, kao i 1250 boksova cigareta ''...'' i 50 boksova cigareta marke ''...'' koji će se nakon pravnosnažnosti presude uništiti. Tom presudom na osnovu člana 264. stav 1. ZKP okrivljeni G.H. obavezan je da na ime paušala plati iznos od 3.000,00 dinara, a da na ime troškova postupka plati iznos od 129.142,00 dinara u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Istom presudom na osnovu odredbe člana 423. tačka 2. ZKP okrivljeni D.L. oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo krijumčarenje iz člana 230. stav 1. KZ.

Presudom Višeg suda u Subotici Kž1 119/2015 od 26.08.2015. godine, delimičnim uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog G.H. preinačena je presuda Osnovnog suda u Senti K 710/2014 od 13.05.2015. godine samo u pogledu odluke o kazni, tako što je Viši sud u Subotici okrivljenom G.H., zbog krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230. stav 1. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim izrekao uslovnu osudu tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od osam meseci i istovremeno odredio da se ovako utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko okrivljeni novčanu kaznu ne plati u ostavljenom roku ista će biti zamenjena kaznom zatvora i to tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, dok su žalbe branioca okrivljenog G.H. u preostalom delu i žalba Osnovnog javnog tužioca u Senti odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog G.H., advokat J.M., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, odnosno da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili pak drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao u smislu odredbe člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i nakon ocene navoda u zahtevu je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.H., advokata J.M. je osnovan.

Branilac okrivljenog G.H. u zahtevu podnetom zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP ne opredeljuje konkretno ni jednu od povreda zakona taksativno navedenih u članu 485. stav 4. ZKP, međutim, iz obrazloženja zahteva i navoda da delo za koje se optuženi goni nije krivično delo jer ne sadrži jedno od zakonskih obeležja krivičnog dela u pitanju i to radnju izvršenja, ukazivanjem da okrivljenom nije stavljeno na teret niti je isti oglašen krivim da je preduzeo radnje izvršenja krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230. stav 1. KZ, proizilazi da zahtev podnosi zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP na štetu okrivljenog.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.H. ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen zakon iz člana 439. tačka 1. ZKP na štetu okrivljenog.

Naime, odredbom člana 14. stav 1. KZ propisano je da je krivično delo ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno, dakle, opšti pojam krivičnog dela obuhvata četiri konstitutivna elementa i to: delo (radnju), predviđenost u zakonu, protivpravnost i krivicu. Sledstveno iznetom, ukoliko nije ostvaren jedan od kumulativno određenih konstitutivnih elemenata krivičnog dela, nema krivičnog dela.

Odredbom člana 230. stav 1. KZ propisano je da će se onaj ko se bavi prenošenjem robe preko carinske linije izbegavajući mere carinskog nadzora ili koji izbegavajući mere carinskog nadzora prenese robu preko carinske linije naoružan u grupi ili uz upotrebu sile ili pretnje kaznitit zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

Prema zakonskom opisu ovog krivičnog dela radnja izvršenja istog sastoje se u prenošenju robe preko carinske linije izbegavanjem mera carinskog nadzora.

Shodno citiranim zakonskim odredbama i datom tumačenja istih, po oceni Vrhovnog kasacionog suda iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da okrivljenom G.H. nije stavljeno na teret niti je isti oglašen krivim da je preduzeo radnju izvršenja koja se ogleda u prenošenju robe preko carinske linije izbegavanjem mera carinskog nadzora, dakle, da okrivljenom nije stavljeno na teret niti je isti oglašen krivim da je prenosio robu preko carinske linije tako što je izbegavao mere carinskog nadzora, već je oglašen krivim da je nabavio predmetne cigarete, iste prevezao u Kanjižu u ul. Zanatlijska br. 28, potom predmetne cigarete prepakovao u crne nepromočive PVC vreće i iste utovario i lagerovao u putničkom motornom vozilu marke i registarskih oznaka bliže označenih u izreci pravnosnažne presude sa ciljem da u odgovarajućem trenutku ove cigarete prenese na teritoriju Republike Mađarske, međutim, te cigarete su bile pronađene i oduzete od strane službenih lica PU Kikinda, PS Kanjiža.

Kako, sledstveno iznetom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda opis dela dat u izreci pravnosnažne presude ne sadrži jedno od zakonskih elemenata bića krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230. stav 1. KZ - radnju izvršenja istoga koji se ogleda u prenošenju robe preko carinske linije izbegavanjem mera carinskog nadzora, a za koje krivično delo je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim, to je ovaj sud našao da je istima na štetu okrivljenog povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1. ZKP, zbog čega je istoga, a na osnovu odredbe člana 423. tačka 1. ZKP oslobodio od optužbe da je počinio krivično delo krijumčarenje iz člana 230. stav 1. KZ, a kako je to dato u izreci ove presude.

Kako je Vrhovni kasacioni sud okrivljenog G.H. na osnovu odredbe člana 423. tačka 1. ZKP oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo krijumčarenje iz člana 230. stav 1. KZ, to je, shodno odredbi člana 265. stav 1. ZKP odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava Osnovnog suda u Senti.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                          Dragiša Đorđević,s.r.